Википедија

Moždano stablo — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: обликовање ISBN-а
Ред 3:
'''Moždano stablo''' ili ([[latinski jezik|lat.]] -{''Truncus encephali ''}- u [[anatomija|anatomiji]] [[Kičmenjaci|kičmenjaka]], uključujući i čoveka je zadnji deo [[mozak|mozga]], koji ga strukturno povezuje sa [[kičmena moždina|kičmenom moždinom]]. Kod čoveka, obično se opisuje uključujući i [[produžena moždina|produženu moždinu]] (-{''medulla oblongata''}-), (mjelencefalon), [[pons]] (deo [[Zadnji mozak|krajnjeg mozga]] = -{''metencephalon''}-) i [[srednji mozak]] (-{''mesencephalon''}-).<ref>{{Cite encyclopedia|title=brainstem|encyclopedia = The Free Dictionary|url = http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/brainstem|edition = Medical Dictionary|publisher = Farlex.}}</ref><ref>{{MeshName|Brain+Stem}}</ref> Manje učestalo, uključuju se i delovi [[međumozak|međumozga]] (-{''diencephalon''}-).
 
Moždano stablo omogućava glavne motorne i senzorne inervacije na licu i vratu, preko [[moždani živac|moždanih živaca]]. Od 12 parova moždanih živaca, deset ih dolazi iz moždanog stabla. Iako mali, ovo je izuzetno važan deo mozga kao živčana veza motornog i čulnog sistema glavnog dela mozga sa ostatkom dodatnih tela kroz moždano stablo. To uključuje [[kortikospinalni trakt]] (motorni), u zadnjem stubu puta medijane lemniskus finih [[dodir]]a. <ref>Pritchard T. E., Alloway D. (1999): Medical neuroscience. Hayes Barton Press. {{page|year=|isbn=978-1-59377-200-0|pages=}}:http://books.google.com/books/about/Medical_neuroscience.html?id=m7Y80PcFHtsC.</ref><ref>Butler A. B., Hodos W. (2005): Comparative vertebrate neuroanatomy: evolution and adaptation. Wiley-Blackwell. {{page|year=|isbn=978-0-471-21005-4|pages=}}.</ref> <ref>Hadžiselimović R., Maslić E. (1999): Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-21-091-64|pages=}}.</ref><ref>Hall J. E., Guyton A. C. (2006): Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo. {{page|year=|id=ISBN 978-0-7216-0240-10|pages=}}.</ref><ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. (2000): Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-10-222-6|pages=}}.</ref><ref>Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): [http://otm.oxfordmedicine.com/ The Oxford Textbook of Medicine] {{Wayback|url=http://otm.oxfordmedicine.com/ |date=20120321002102 }} (5th ed.). Oxford University Press</ref>
 
Moždano stablo, dakle, čini uparena struktura, na ventralnoj strani [[moždani akvadukt|moždanog akvadukta]], a oni dalje nose [[tegmentum]] na leđnoj strani i greben ili pes na trbušnoj, a oba su smeštena u vlakna [[moždano-moždinski trakt|moždano-moždinskog trakta]], iz [[unutrašnja kapsula|unutrašnje kapsule]] (tj. rastući + opadajući trakt = uzdužni trakt). Središnjem moždano stablo nosi -{''[[substantia nigra]]''}- (doslovno crna supstanca), koja je jedna vrsta baznih jezgara. To je jedini deo mozga koji ima [[melanin]]ske [[pigment]]e.<ref>Greenstein B., Greenstein A. (2002): Color atlas of neuroscience – Neuroanatomy and neurophysiology. Thieme, Stuttgart – New York. {{page|year=|isbn=9783131081711|pages=}}.</ref><ref>Naidich T. P., Duvernoy H. M., Dalman B. N., Sorensen A. G., Kollias S. S., Haacke E. M. (2009): Duvernoy's atlas of the human brain stem and cerebellum. Springer, WienNewYork. {{page|year=|isbn=978-3-211-73970-9|pages=}}.</ref><ref>England M. A., Wakely J. (2005): Color atlas of the brain and spinal cord, 2nd Ed. Mosby. {{page|year=|isbn=978-0323036672|pages=}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Moždano_stablo”