Српска академија наука и уметности — разлика између измена

 

== Историја развоја ==

После пуних 60 година под тим именом Српска краљевска академија мења име законом од [[30. јун]]а [[1947]]. Пошто је промењено државно уређење и није више владао краљ, академија је једноставно названа [[Српска академија наука и уметности|Српска академија наука]]. Овим законом промењена је и структура академије, тако да уместо 4 стручне академије постоје одељења којих је било 6:

# природно-математичких наука,

== Зграда САНУ ==

{{посебан чланак|Палата САНУ}}

Академија је од [[1909]]. до [[1952]]. била смештена у Бранковој улици број 15. Ова зграда је, нажалост, срушена [[1963]]. године. После тога Академија је премештена у Кнез Михаилову 35, у велелепну грађевину у центру града, где се и сада налази.

 

Крај [[Други светски рат|Другог светског рата]] СКА је дочекала у изнајмљеној згради у Бранковој улици. Одмах по завршетку рата, Закон о Српској академији наука [[1947]]. године је донео извесне промене у њеној структури, када је уместо стручних академија формирано шест одељења и известан број института. Са проширеним обимом деловања, потребни просторни капацитети су се знатно повећали, те је примарни задатак била пренамена целокупне зграде у Кнез Михаиловој улици у канцеларијски простор, што је подразумевало обимну адаптацију. Израда пројекта је поверена архитекти [[Григорије Самојлов|Григорију Самојлову]],<ref>О архитекти Григорију Самојлову видети: М. Просен, Послератни опус архитекте Григорија Самојлова, ДаНС 49, Нови Сад 2005, 46–48; М. Просен, Архитекта Григорије Самојлов, каталог изложбе, Београд 2006.</ref> који је заједно са архитектом [[Ђорђе Смиљанић|Ђорђем Смиљанићем]] извео трансформацију унутрашњег склопа зграде, истовремено остварујући један од својих најзначајнијих пројеката ентеријера. Самојлов је показао изузетно умеће преобликујући постојећи објекат у готово компактни академски склоп са централним атријумом, формирао је двотрактни канцеларијски систем, укинуо пасаже у потпуности, осим централног који је делимично препројектован у главни приступни ходник, док је приземље задржало комерцијални карактер. Формирање улаза из Кнез Михаилове и препројектовање приступа сали за заседање допринело је остваривању репрезентативних простора. У складу са новим концептом, Самојлов је пројектовао ентеријер у духу модернизованог академизма са пречишћеним геометризованим декоративним репертоаром. Истовремено је адаптирана свечана сала, која је добила галерију и у лучним нишама две слике на платну „Наука“ [[Петар Лубарда|Петра Лубарде]] и „Уметност“ [[Мило Милуновић|Мила Милуновића]]. У склопу адаптације изведене су и одређене интервенције на самој фасади: уклоњена је стаклена маркиза изнад мезанина, промењени су прозори мезанина и отвори излога у приземљу, реконструисана је декоративна купола са које је уклоњено круниште и сви декоративни елементи.

 

Зграда је свечано отворена [[24. фебруар]]а 1952. године, када се Академија коначно и трајно усељава у своју палату. Самојлов је [[1967]]. године урадио и пројекат адаптације галерије на углу улица Кнез Михаилове и Вука Караџића. Одлично компоновани ентеријер оставио је простор за додатно оплемењивање током наредних година, тако да су га до данашњих дана обогаћивали наши еминентни уметници. Стаклене отворе завршне визуре улазног ходника заменили су витражи изведени [[2000]]. године по нацрту [[Бранко Миљуш (уметник)|Бранка Миљуша]], док су по нацртима академика [[Младен Србиновић|Младена Србиновића]] [[2005]]. године изведени витражи на прозорима у свечаној сали и у фоајеу испред сале.

 

== Под окриљем САНУ ==

=== Институти САНУ ===

Под окриљем САНУ делују институти:

* [[Балканолошки институт САНУ]]

=== Председници академије ===

Од свога оснивања [[1887]]. до данас председници Српске краљевске академије, Српске академије наука односно [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] били су:

* 1887-1888 [[Јосиф Панчић]]

* 1888-1889 [[Чедомиљ Мијатовић]]