Обреновац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м Разне исправке |
||
Ред 212:
За разлику од хабзбуршких карата, хабзбуршки [[обавештајци]] с краја 18. века поменули су само један Палеж, који означавају као [[село]] (''Dorf Palesch'') или [[Варошица|варош]] (''Markt Palesch''). У извештају [[Потпоручник|потпоручника]] [[Јозеф Паул фон Митесер|Јозефа Паула Митесера]] из 1784. године, Палеж је имао 21 ''турску'' кућу и 1 ''сасвим трошну'' [[Џамија|џамију]]. Поред саме реке налазиле су се две ''поприлично добро'' очуване зграде, [[кафана]] и [[штала]] за 50 коња. ''Турске'' куће су биле ''сасвим трошне'' и нису личиле на оне ''у другим варошима'' и биле су ''мање простране, изузев 2-3''. Према истом извештају, место се налазило између Колубаре и Тамнаве, у ''равници обраслој жбуњем''; њиме се, према Митесеру, ''с [[Мислођин|мислођинских]] висова може лако доминирати''. Међутим, на путу према [[Стублине (Обреновац)|Стублинама]], Митесер је поменуо Палеж као Велики Палеж, што вероватно значи да је знао и за постојање Малог Палежа. Исте године је Палежом прошао и [[заставник]] [[Иван Перетић]]. Он је забележио да је Палеж имао 24 ''турске куће'' и 1 џамију, те да је варош била у лошем стању. Оба наведена обавештајца су забележила да су Колубаром од Палежа до Саве могли пловити бродови исте величине као они на Сави.<ref name=automatski_generisano1>{{Cite journal|last=Новаковић|first=Реља|year=1987|title=Обреновац и околина на старијим картама и плановима|url=|journal=Годишњак града Београда|volume=XXXIV|via=|pages=68-69}}</ref>
Хабзбуршки картографски материјал даје још нешто података. Карта из 1778. приказује да је Велики Палеж имао 2 [[Сокак|сокака]] који су се укрштали код центра насеља, док је Мали Палеж имао само један сокак који се пружао кроз цело насеље, док је други велики сокак ишао само западном половином насеља, завршавајући се укрштањем са главним сокаком. Велики Палеж је имао уцртаних 20 кућа, док је Мали Палеж имао 16. Карта из 1788. показује само један велики сокак у Великом Палежу, који је ишао дужином насеља и на ком се налазила џамија, готово на самој обали Колубаре. Мали Палеж је имао такође само један велики сокак, који је ишао дужином насеља. Према карти, Велики Палеж је имао 30 кућа, а Мали 21. Уколико су ове карте прецизне у [[Размера|размери]], Велики Палеж је био дуг 560, а широк 320
Према ''[[Мемоари]]ма'' [[Матија Ненадовић|Матеје Ненадовића]], [[Кочина крајина|по избијању рата]] између Османског царства и Хабзбуршке монархије 1787. године, [[Алекса Ненадовић|кнез Алекса Ненадовић]] је добио наредбу ''од ваљевских Турака'' да обезбеди страже на Сави између Палежа и [[Ушће (Обреновац)|Ушћа]], добивши оружје за 100 људи. У исто време је, према ''Мемоарима'', муслиманско становништво Палежа избегло из града према [[Ужице|Ужицу]], [[Соко Град (дрински)|Соколу]] и [[Босна|Босни]].<ref>{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9C%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%B0%D1%80%D0%B8_(%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)/I|title=Мемоари, I|last=Ненадовић|first=Матија|date=|website=Викиизворник|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=17. 2. 2019.}}</ref>
| |||