Јован Јовановић Змај — разлика између измена

| потпис = Potpis_Zmaj.jpg

}}

== Биографија ==

Јован Јовановић Змај је рођен у Новом Саду 6. децембра (24. новембра по јулијанском календару) 1833. у угледној племићкој породици.<ref name="automatski generisano1">"Политика", Београд 16. јуна 1929. године</ref> По једној верзији, песников прадеда био је Цинцарин а од 1753. године живи и послује у Новом Саду; био је бакалин, крчмар, џелебџија, трговац храном и бродовласник. По другом поузданијем извору, друга особа (истог имена и презимена) је прандеда Коста Јовановић "трговац из Македоније" примљен је 15. јануара 1767. године за грађанина Новог Сада.<ref name="automatski generisano1" /> Деда Јован познат као "Кишјанош" је био мање вичан економији, али иако се бавио чиновничким пословима, тражио је 1791. године и почекао, да би стекао је племићку титулу.<ref>Светлана Стефановић: "Јован Јовановић Змај", Нови Сад 1972. године</ref> Отац Змајев био је [[Павле Јовановић (градоначелник)|„благородни господин Павле от Јоаннович"]], сенатор, па градоначелник Новог Сада, а мајка Марија рођена Гавански била је из Србобрана.<ref>[[Српски биографски речник]], том 4, Матица српска, Нови Сад 2009. године, одредница „Јовановић, Јован Змај“. {{page|year=|isbn=978-86-7946-037-0|pages=519,}} {{COBISS|ID=240373255}}</ref> Мали Јова је рођен и прве године живота провео у новосадској чувеној улици "Златна греда". Њихов породични дом био је инспиративно место; као стециште новосадске елите и културних радника. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, [[Халаш]]у и [[Братислава|Пожуну]]. Из гимназијских дана су његови први песнички покушаји; "Пролећно јутро" је спевао 1849. године. После завршене гимназије уписао је, по очевој жељи, студије права у [[Пешта|Пешти]], а студирао још и у [[Праг]]у и [[Беч]]у. Али био је наклоњен природним наукама, и то ће касније превладати као животно опредељење, од када је изучио медицину. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, где је упознао [[Бранко Радичевић|Бранка Радичевића]], који је био његов највећи песнички узор. Такође у Бечу упознао се и са [[Светозар Милетић|Светозарем Милетићем]] и [[Ђура Јакшић|Ђуром Јакшићем]]. За време гимназијског школовања и потом студија, упознао је у оригиналу прво мађарску, а затим и немачку књижевност. Бавио се тада много превођењем на српски језик, песама Петефија, Цуцорија, Гараија, Ђулаија. Издао је 1857. године књигу "Толдију" од Арањија, затим 1860. године "Витеза Јована" од Петефија, те деценију касније 1870. године, Арањијеву "Толдијину старост".<ref>"Школски лист", Сомбор 1899. године</ref> Био је наклоњен мађарским песницима, а и Мађари су га јавно и искрено поштовали. Тако су мађарски пријатељи у Будимпешти, окупљени у "Кишфалудијевом друштву"<ref>"Застава", Нови Сад 1889. године</ref>, у дворани Мађарске учене академије, 17/29. маја 1889. године, са богатим културним садржајима, обележили 40. годишњи Змајев "песнички рад".<ref>"Школски лист", Сомбор 1889. године</ref> Али због те своје не само младићке "слабости" према "српским душманима", он је међу Србима, подругљиво (као и деда му, али са више права) називан "Киш Јанош".