Човек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м brisanje obrisanih slika iz galerija (ili pripremne radnje) |
f ознака: уклањање референцираног садржаја |
||
Ред 65:
}}
}}
Postoje muskarci izenezenesu lepse jer imajuisiseipixku, a ponekei lepo dupe
Модерни људи су једини преостали чланови [[Хоминини|хомининског]] клада, [[Филогенетско стабло|гране]] [[Велики човеколики мајмуни|великих човеколиких мајмуна]] карактерисаних усправним држањем и [[Двоноштво|бипедалном локомоцијом]], спретношћу руку и знатном употребом [[алат|оруђа]], и генералним трендом ка већим, комплекснијим мозговима и друштвима.<ref name="automatski generisano1" /><ref>{{cite web|title=Hominidae Classification |work=Animal Diversity Web @ UMich |url=http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/classification/Hominidae.html |accessdate=25. 9. 2006}}</ref> Рани хоминиди, као што су [[аустралопитецини]] чији мозгови и [[анатомија]] су у многим погледима сличнији нечовеколиким мајмунима, се ређе сматрају и називају „људским“ него хоминидима из [[Хомо|генуса -{''Homo''}-]].<ref>{{cite journal|last=Ian|first=Tattersall|last2=Jeffrey|first2=Schwartz|year=2009| title = Evolution of the Genus Homo | url = | journal = Annual Review of Earth and Planetary Sciences | volume = 37 | issue = | doi = 10.1146/annurev.earth.031208.100202 |pages=67-92}}</ref> Неки од каснијих који су користили ватру, су заузимали већи део [[Евроазија|Евроазије]], и од њих је постао<ref>{{cite journal|author=Antón Susan C. |author2=Swisher Carl C., III |year=2004| title = Early Dispersals of homo from Africa | url = | journal = Annual Review of Anthropology | volume = 33 | issue = | doi = 10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024 |pages=271-296}}</ref><ref>{{cite journal|last=Erik|first=Trinkaus|year=2005| title = Early Modern Humans | url = | journal = Annual Review of Anthropology | volume = 34 | issue = | doi = 10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913 |pages=207-30}}</ref> [[анатомски модерни људи|анатомски модеран -{''Homo sapiens''}-]] у [[Африка|Африци]] пре око 200.000 година. Постоји евиденција да су они почели да испољавају [[бихевиорални модернитет]] пре око 50.000 година, и да су мигрирали у сукцесивним таласима да би заузели<ref name="evolutionthe1st4billionyears">{{Cite book|title=Evolution: The First Four Billion Years |chapter= Human Evolution |author=McHenry, H.M |editor-last=Ruse|editor-first=Michael|editor2-last=Travis|editor2-first=Joseph|year=2009|publisher=The Belknap Press of Harvard University Press |location=Cambridge, Massachusetts |isbn=978-0-674-03175-3|pages=265}}</ref> све сем најмањих, најсувљих, и најхладнијих предела. У задњих 100 година, та тенденција је даље проширена у облику перманентно насељених база [[Становништво и насеља на Антарктику|у Антарктику]], [[Нафтна платформа|нафтних платформи]], и [[Међународна свемирска станица|орбитовања Земље]]. Ширење људи и [[Светско становништво|њихове велике и растуће популације]] је имало дубок [[Холоценско масовно изумирање|импакт]] на велике области животне средине и милионе природних врста широм света. Предности које обухватају тај еволуциони успех обухватају њихов релативно [[Енцефализација|велики]] мозак са посебно добро развијеним [[неокортекс]]ом, [[префронтални кортекс|префронталним кортексом]] и [[темпорални режањ|темпоралним режњевима]], који омогућавају високе нивое апстрактног [[Разум|размишљања]], [[језик]]а, [[Решење проблема|решавања проблема]], [[друштвеност]]и, и [[култура|културе]] путем друштвеног учења. Људи користе алате у далеко већој мери од било које друге врсте, и једина су постојећа врста која рукује [[ватра|ватром]] и [[кување|кува своју храну]], као што су и једина постојећа врста која се облачи и креира и користи бројне друге [[технологија|технологије]] и [[уметност]]и.
|