Николајевска црква у Новом Саду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
||
Ред 29:
У самом храму леже покопани са својим породицама ктитори Недељко Богдановић и Јован Трандафил.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1862. године</ref> Ту је сахрањена и велика српска добротворка удова Марија Трандафил рођ. Поповић. По другом тестаменту из 1878. године удова Марија је основала нарочити "Завештај Марије Трандафил храму Св. Николаја у Новом Саду". Ту фондацију је снадбела приходом од своје куће зване "Са иконом" у Ћурчинској улици, и ораће земље у Мртваљошу (8 јутара) и Камендину (73 јутра). Трећину чистог прихода од куће у Осјеку добио је тадашњи ''Убошки дом'', који се налазио у Николајевској порти, а за потребе саме Николајевске цркве поклоњена је „Кућа код иконе”. Из овог фонда Николајевске цркве издржавани су свештеник, црквењак и један појац, док је за попадију, у случају да остане удовица, предвиђено доживотно издржавање од 200 форинти годишње.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref>
Црква је сиромашна, слабо опремљена. Без украса на зидовима, белина простора испуњава храм. Иконостас је веома скроман и једноставан, а лепотом се истиче престона икона [[Свети Никола|светог Николе]] којем је црква и посвећена (Храм је посвећен [[Свети Никола|Преносу моштију Светог оца Николаја]], [[22. мај]]). Иза царских двери, у [[олтар]]ском простору, чува се вредна [[икона]] црне малтешке Богородице, вероватно поклон неког грчког верника. [[Иконостас]] је рад сликара [[Павле Симић|Павла Симића]] и на њему се запажа утицај назаренског сликарства. На једној надгробној плочи на спољњем зиду цркве, први пут се у локалној епиграфији помиње име Новог Сада. <ref>
Интересантан је податак да су се у овом храму крстила деца чувеног светског научника [[Алберт Ајнштајн|Алберта Ајнштајна]] чија је прва жена била Новосађанка [[Милева Марић Ајнштајн|Милева Марић]]. Мали Швајцарци, Едуард и Алберт, крштени су по православном обреду по жељи њиховог деде Милоша Марића [[20. септембар|20. септембра]] [[1913]]. године.
| |||