Сисак — разлика између измена

Срби у Сиску оставили су у прошлости града спомен о себи кроз трговање и пренумерацију српских књига и листова. [[Доситеј Обрадовић]] књижевник и реформатор српски бавио се (у два лета) 1805. и 1806. године у Сиску.<ref>Доситеј Обрадовић: "Писма", Будим 1829.</ref> Чувену Вујићеву књигу о земљопису целога света, купили су у Петрињи 1825. године два месна велетрговца.<ref>Јоаким Вујић: "Новејше землеописаније целаго света", Будим 1825.</ref> Промућурна господа Емерик Георг Черњак и Јован Чепе знали су довољно ћирилицу. Још 1829. године пренумеранти српске књиге (ћириличне!) била су у Петрињи, два "Благородна господара". Били су то велики трговци Симеон Маливук и Василије Кавић из Сиска.<ref>Јевта Поповић: "Разна дјела Јевте Поповића", Будим 1829.</ref> Трговац из Сиска Симеон Миловук прибавља 1830. године у Петрињи, где је претплатнички пункт, један позоришни текст преведен на српски језик.<ref>Василије Јовановић: "Сигфрид и Геновева...", Будим 1830.</ref> Миловук је узео једну Поповићеву књигу и две године доцније.<ref>Јевта Поповић: "Свеславље или Пантеон", Будим 1831.</ref> Српске народне песме које је скупио и објавио Вук Караџић наручио је у Загребу 1846. године и трговац Васо Котур, син Пава. Миланковићеву васпитно-просветну књигу узео је пред Мађарску буну (1847) у Карлштату (Карловцу) Мата Баркић из Сиска.<ref>Урош Миланковић: "Просвета човека и образованије јестества...", Беч 1847. године</ref> За подизање споменика владици-песнику Лукијану Мушицком у Карловцу, септембра 1854. године Паво Котур је дао 50 ф. прилога. Племенити Котур је несебично помагао Србе и у Ријеци. Тамо је у Трговачко-поморској школи обезбедио православног свештеника да држи српској деци веронауку. Осим издатка за катихету (10 ф. месечно), он је дао 20 ф. дилетантском позоришту у оквиру српске читаонице у Ријеци.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1854.</ref> Читаоци претплатници новосадског књижевног часописа "Даница", били су 1861-1862. године становници Сиска: Петар Димовић и Вас Котур. Купио је тако 1868. године једну религиозну књигу месни трговац Васо Котур "са фамилијом".<ref>Милован Видаковић: "Историја о прекрасном Јосифу", Беч 1868.</ref> Књигу Вука Караџића о српским обичајима набавио је 1867. године Адам Ресановић стражмештер "слободнога и повлаштенога трговишта у Сиску".<ref>Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа српскога", Беч 1867-</ref> Књигу о Богумилима објављену на ћирилици 1867. године, узели су у руке Сисчани: Анте Полић, Васо Котур, Ђуро Козјак, Иван Дедовић и Иван Ткалчић свештеник.<ref>Божидар Петрановић: "Богомили", Задар 1867.</ref> Одбору за постхумно издавање дела Вука Ст. Караџића, дао је 1872. године прилог од 100 ф. Паво Котур из Сиска. Исти Паво је још 1843. године постао чланом [[Матица српска|Матице српске]] (тада у Пешти), дајући чланарину од 40 ф.<ref>"Преглед стања фонда Матице српске", Нови Сад 1865.</ref> Вуков немачко-српски речник набавио је поред Котура, и грађанин Сиска, Антун Маљавец.<ref>Вук Ст. Караџић: "Немачко-српски рјечник", Беч 1872.</ref>