Током Другог свјетског рата, мноштво Срба је депортовано из НДХ — неки у Србији а неки у Њемачку. Наредба о депортацији Срба није потекла од вођа НДХ, који су преферирали насилно прекрштавање[[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]], убијање или задржавање као робовске радне снаге оних Срба који живјели у НДХ. Према Нирнбершком суђењу, конференција је одржана у њемачком посланству и њој је предсједавао Каше, „када је одлучена насилна евакуација Словенаца у Хрватску и Србију и Срба из Хрватске у Србију. Ова одлука произилази из телеграма министарства спољних послова, број 389, датум 31. мај 1941. године”.<ref>{{Cite book|author=Secretariat of the Tribunal |title=Trial of the Major War Criminals, Vol. I |year=1947|publisher=International Military Tribunal |location=Nuremberg |pages=433] |url=https://www.loc.gov/rr/frd/Military_Law/pdf/NT_Vol-I.pdf |accessdate=30. 1. 2019}}</ref> Каше је 18. априла 1944. године извјестио Берлин да је „Хрватска једна од земаља у којима је јеврејски проблем ријешен”.<ref>{{cite web|title=Jewish History of Yugoslavia |url=http://www.porges.net/JewishHistoryOfYugoslavia.html |website=www.porges.net |accessdate=30. 1. 2019 |language=en|pages=}}</ref>
