Ласта (авион) — разлика између измена

237 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Разне исправке
м (Разне исправке)
{{војни авион
| име = Ласта{{Напомена|Подаци се односе на варијанту Ласта 95}}
| слика = Lasta 95 P2 54012 V i PVO VS, Partner 2011.jpg
| намена = школски
| посада = 2
| први_лет = [[2. септембар]] [[1985]]. (Ласта 1)
Дана [[5. фебруар]]а [[2009]]. (Ласта 95)
| почетак серијске производње=
| произвођач = [[Фабрика авиона Утва]]
| дужина = 7,97
| размах_крила = 9,71
| висина = 3,16
| површина_крила = 12,9
| празан = 888
| полетна =
| максимална = 1.210
| тежина_наоружања = 240
| мотори = Лајкоминг AEIO 540-L1B5.D
| снага = 220
| брзина = 320
| долет = 1.160
| плафон_лета = 6.000
| брзина_пењања = 510
}}
'''Ласта (авион)''' је развијан за основно школовање пилота, у оквиру постојећег тростепеног система. Првим [[Тактичко – технички захтеви|тактичко – техничким захтевима]] (ТТЗ-ом) је дефинисан за потпуно и рационално оспособљавање [[пилот]]а, ученика за прелазак на авион [[Г-4 Супер Галеб]], на виши степен школовања и обуке. После [[авион]]а Г-4 супер галеб, предвиђено је да ученик пређе, на борбену обуку, на авион [[Ј-22 Орао|Орао]] и на будући [[Нови авион]]. Пре увођења у оперативну употребу борбених авиона, с мотором на млазни погон, тростепени систем школовања војних пилота се реализовао на [[Аеро-3]], затим на прелазном авиону [[522 (авион)|522]] и коначно на борбеним авионима [[Икарус С-49|С-49Ц]] и [[P-47 Тандерболт]].
 
== Историја и развој ==
[[Датотека:Utva Lasta.jpg|Визуелизација струјања ваздуха, с кончићима, око модела авиона [[Ласта (авион)|Ласта]], у [[аеротунели|аеротунелу]] Т-35.|десно|мини|240п]]
[[Датотека:Maketa.jpg|Макета Ласте 1, на изложби Бурже, [[Париз]], 1985. године.|десно|мини|240п]]Због сталног раста цене горива и померања граница брзине и сложености борбених авиона, у свету се искристалисала концепција клипног или турбомлазног лаког авиона, за основно школовање пилота. Југословенско [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана]] се определило за тај концепт и сагласно с тим је то опредељење разрадило у ''Стратегији развоја РВ и ПВО'', на основу је и дефинисан ТТЗ, за развој авиона те категорије. У међувремену, силом прилика, користила се [[Утва 75]] за основно школовање пилота иако тај авион за то није намењен. Још увек се користи , пошто је тек сада почела да пристиже замена. Код авиона Утва 75 ученик и наставник седе један поред другог. Војни пилоти се приоритетно школују и обучавају, посебно у акробацијама, са оба седишта у равни симетрије, као да су у борбеном авиону. Поред тога, Утва 75 је развијена по нормама туристичких авиона а војни пилоти се школују да лете на авионима који испуњавају -{MIL}- прописе.{{sfn|Рендулић|1996|pp=}}
 
Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана се определило у својој студији ''Стратегија развоја РВ и ПВО'' и дефинисаном ТТЗ-у, да споји некадашње улоге авиона [[Аеро-3]] и [[Авион 522|522]] са покренутим пројектом школског авиона „Ласта“, са кога је прелазак на [[Г-4 Супер Галеб]], са економичном прерасподелом часова летења у току школовања пилота. Тај захтев је подразумевао авион опремљенији, удобнији, боље наоружан и с већим брзинама полетања и слетања. При одређивању ТТЗ-а, за авион „Ласта“ , кључно питање је било, за коју реперну тачку дефинисати захтеве за „Ласту“, у распону могућности између једноставног авиона, класе Аеро-3 и Г-4. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, тадашње РВ и ПВО се определило да се дефиницијом ТТЗ-а приближи авиону Г-4. „Ласта“ је програмирана на основу тих захтева, за лаку и рационалну припрему [[пилот]]а, ученика, за прелазак на Г-4. То је био прилаз, првенствено, пилотског школског центра.{{sfn|Матовић|1986|pp=}} То је последично, значило, већа опремљеност (већа маса) и мања површина крила, за веће брзине полетања и слетања.{{sfn|Јањић|2007|pp=146-150}}{{sfn|Рендулић|1996|pp=}} [[Ваздухопловнотехнички институт]] је, на основу дефинисаног ТТЗ-а и свога искуства с претходних програма, урадио програмске документе, сагласно важећим прописима.
Сагласно тим одлукама и документима, Ваздухопловнотехнички институт је урадио Програм реализације (ПР), у септембру 1982. године. Из наведеног прилаза је произашла диктирана опремљеност (већа маса) и мања површина крила, за веће брзине полетања и слетања. По усвајању ПР-а, Институт је урадио пројекат и водио прототипски разво у оквиру фабрике Утва, Панчево и коопераната осталих фирми ваздухопловне индустрије СФРЈ. Све послове на развоју авиона „Ласта“, у Институту, је водио дипл. инг. Милош Петрић, у својству Директора програма. Ова прва варијанта је касније, ради распознавања, названа Ласта 1.
 
[[Датотека:Direktor projekta.jpg|Директор програма „Ласта“, са сарадницима, објашњава техничка решења руководиоцима РВ и ПВО.|десно|мини|240п]]Направљена су два [[прототип]]а, први је полетео [[2. септембар]] [[1985]]. године, у [[Ваздухопловноопитни центар|Ваздздухопловноопитном центру]] (ВОЦ), на [[Аеродром Батајница|аеродрому Батајница]], са пробним пилотом, Начелником ВОЦ-а, пуковником Живаном Калићем.{{sfn|Јањић|2007|pp=146-150}}
 
=== Ласта 1 ===
 
Извршене су испоруке авиона Ласта 95, ирачком и српском ваздухопловству.{{sfn|Јањић|2007.|pp=146-150}}{{sfn|Јањић|2008-2009|pp=184-187}}<ref>[http://www.airserbia.com/news.php Српски сајт], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
 
 
{{-}}
! [[TB 30 епсилон]]
! [[Аеромаки SF260]]
! [[T-35 пилан]]<ref name="T-35 пилат">{{cite web|url= http://cargolade.free.fr/t35.htm|title=Entrainement T-35 Pillan (Enaer Chili 1981 ). | quote = T-35 пилат |author = | date = | format = |publisher=cargolade.free.fr | location = |pages=| language = {{fr}} |accessdate = 17. 11. 2012.}}</ref>
! Ласта 95
|-
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:Oprema za merenje u letu.jpg|Уграђена опрема, у задњу кабину, за испитивање у лету
СликаДатотека:Avion Lasta.JPG|Авион Ласта на аеро-митингу, на [[aerodrom|аеродрому]] [[Батајница]], [[септембар|13. септембра]] [[2009]].
 
СликаДатотека:Let.jpg|Ласта, при испитивању у лету.
</gallery>
 
* [[Превучени лет]]
* [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ]]
<!--<ref name="">{{cite web|url= |title= | quote = |author = | date = | format = |publisher= | location = |pages=| language = {{en}} |accessdate = 18. 11. 2012.}}</ref>-->
 
== Референце ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv | last= Јањић|first= Чедомир |others = |title = Годишњак српског ваздухопловства |year=2007|origyear = |publisher = Аерокомуникација|location = Београд|oclc = |id=}}
* {{Cite book| ref = harv | last= Јањић|first= Чедомир |others = |title = Годишњак српског ваздухопловства |year=2008-2009.|origyear = |publisher = Аерокомуникација|location = Београд|oclc = |id=}}
* {{Cite book| ref = harv | last= Рендулић|first= Златко |authorlink = Златко Рендулић|others = |title = Авиони домаће конструкције после Другог светског рата|year=1996|origyear = |publisher = |location = Београд|oclc = |id=}}
* {{Cite book| ref = harv | last=Матовић|first=Родољуб |others = |title = Гласник РВ и ПВО, br.3 |year=1986|origyear = |publisher = РВ и ПВО|location = Београд|oclc = |id=}}
Glasnik RV i PVO, 1986.g., br.3
* -{Glasnik RV i PVO,Maj-Jun, 1986.g., br.3}-
{{портал|Ваздухопловство}}
{{Commonscat|Utva Lasta}}
 
* [http://www.odbrana.mod.gov.rs/arsenal/24/078%20Odbrana%20Arsenal%2024.pdf ''Ласта – 95 (домаћи школски – тренажни авион)'']. стр. 2, Часопис „Одбрана“, Арсенал бр. 24, Војислав Девић, 15. децембар 2008.
* [http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/t53749.sr.html Ласта лети за Багдад]
1.572.075

измена