Википедија

Угљени хидрат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 85.94.103.85 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Lactose.svg|thumb|right|310px310п|[[Лактоза]] је [[дисахарид]] који је присутан у млеку. Он се састоји од молекула [[galaktoza|-{D}--галактозе]] и [[glukoza|-{D}--глукозе]] везаних бета-1-4 [[glikozidna veza|гликозидном везом]]. Њена формула је C<sub>12</sub>H<sub>22</sub>O<sub>11</sub>.]]
[[Датотека:D-glucose-chain-2D-Fischer.png|мини|Ланац [[глукоза|глукозе]]]]
[[Датотека:D-Ribose Keilstrich.svg|160п|десно|мини|[[рибоза]]]]
 
'''Угљени хидрати''' или шећери су најраспрострањенија једињења у живом свету.<ref name="Western Kentucky University">{{cite web|url=http://bioweb.wku.edu/courses/biol115/wyatt/biochem/carbos.htm | title =WKU BIO 113 Carbohydrates |author =''[[Western Kentucky University]]'' | publisher =wku.edu |date=29. 055. 2013 | accessdate =07. 12. 2016 | archive-url =https://web.archive.org/web/20140112080341/http://bioweb.wku.edu/courses/BIOL115/Wyatt/Biochem/Carbos.htm | archive-date =12. 01. 2014 | dead-url =yes | df = }}</ref> Према степену сложености деле се на: [[моносахарид]]е, [[дисахарид]]е, [[олигосахарид]]е и [[полисахарид]]е.
 
Угљени хидрати су [[Биомолекул|биолошки молекули]] који се састоје од атома [[угљеник]]а (C), [[водоник]]а (H) и [[кисеоник]]а (O), обично са односом [[атом]]а угљеника и кисеоника од 2:1 (као у води); другим речима, са [[емпиријска формула|емпиријском формулом]] {{nowrap|C<sub>''m''</sub>(H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}} (где се ''m'' може разликовати од ''n'').<ref name="Western Kentucky University" /> Постоје извесни изузеци; на пример, [[дезоксирибоза]], шећерна компонента [[ДНК]],<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/?id=itHVNZicPgwC&pg=PT86&lpg=PT86&dq=C5H10O4+Deoxyribose | title =Biology |last=Solomon|first=Eldra Pearl|last2=Berg|first2=Linda R. |last3=Martin|first3=Diana W. | publisher =''[[Cengage Learning]]'' |isbn=978-0534278281| via =google.books.com |year=2004|pages=52}}</ref> има емпиријску формулу -{C<sub>5</sub>H<sub>10</sub>O<sub>4</sub>}-.<ref>{{cite web|url=http://webbook.nist.gov/cgi/inchi/InChI%3D1S/C5H10O4/c6-2-1-4(8)5(9)3-7/h2,4-5,7-9H,1,3H2 | title =Material Measurement Library D-erythro-Pentose, 2-deoxy- |author =''[[National Institute of Standards and Technology]]'' | publisher =nist.gov |year=2011}}</ref> Угљени хидрати су технички [[хидрат]]и угљеника;<ref>{{cite web|url=http://myweb.brooklyn.liu.edu/lawrence/che4x/e5chos.pdf | title =The Chemistry of Carbohydrates |author =''[[Long Island University]]'' | publisher =brooklyn.liu.edu |date=29. 055. 2013 | accessdate =18. 01. 2017 | archive-url =https://web.archive.org/web/20161225032837/http://myweb.brooklyn.liu.edu/lawrence/che4x/e5chos.pdf | archive-date =25. 12. 2016 | dead-url =yes | df = }}</ref> мада са структурне тачке гледишта је прецизније да се на њих гледа као на [[Polihidroksialdehid|полихидроксидне алдехиде]] и [[кетон]]е.<ref>{{cite web|url=http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/carbo5.html | title =Carbohydrates: The Monosaccharides |author =''[[Purdue University]]'' | publisher =purdue.edu |date=29. 055. 2013}}</ref>
 
Термин је најзаступљенији у [[биохемија|биохемији]], где је синониман са сахаридима, групом која обухвата [[шећер]]е, [[скроб]], и [[целулоза|целулозу]]. Сахариди се деле у четири хемијске групе: [[моносахарид]]е, [[дисахарид]]е, [[олигосахарид]]е, и [[полисахарид]]е. Генерално се, моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати (имају нижу [[Молекулска маса|молекулску масу]]), називају шећерима.<ref>{{cite journal|doi=10.1038/421219a|title=Sugars tied to the spot|year=2003|last=Flitsch|first=Sabine L.|last2=Ulijn|first2=Rein V.|journal=Nature|volume=421|issue=6920|pmid=12529622|pages=219-20}}</ref> Реч ''сахарид'' потиче од [[Грчки језик|грчке]] речи ''σάκχαρον'' (''sákkharon''), са значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се веома често завршавају са суфиксом [[-оза]]. На пример, [[грожђани шећер]] је моносахарид [[глукоза]], [[тршћани шећер]] је дисахарид [[сахароза]], а млечни шећер је дисахарид [[лактоза]] (погледајте илустрацију).
Ред 16:
 
== Структура ==
Раније се име „угљени хидрат“ користило у [[хемија|хемији]] за свако једињење са формулом -{C<sub>''m''</sub> (H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-. По тој дефиницији су неки хемичари сматрали [[формалдехид]] (-{CH<sub>2</sub>O}-) најједноставнијим угљеним хидратом,<ref name="coulter">{{Cite book|last=Coulter|first=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid|last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A Textbook of Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375|year=2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375}}</ref> док су други давали то звање [[гликолалдехид]]у.<ref name="tietz">{{citeCite book|last=Burtis|first=Carl A.|last2=Ashwood|first2=Edward R.|last3=(PhD.)|first3=Barbara Border|last4=Tietz|first4=Norbert W.|title=Tietz Fundamentals of Clinical Chemistry|url=https://books.google.com/books?id=l5hqAAAAMAAJ|year=2001|publisher=Palme yayıncılık|isbn=978-0-7216-8634-9|pages=}}</ref> Данас се овај термин генерално схваћа у биохемијском смислу, чиме се искључују једињења са само једним или два угљеника и укључује мноштво биолошких угљених хидрата који одступају од те формуле. На пример, мада изгледа да горња формула обухвата широко заступљене угљене хидрате, постоји низ свеприсутних и изобилних угљених хидрата који одступају од ње. На пример, угљени хидрати често често садрже хемијске групе попут: -{''N''}--ацетил (e.g. [[хитин]]), [[сулфат]] (итд. гликозаминогликани), карбоксилне киселине (итд. [[сијалинска киселина]]) и дезокси модификације (итд. [[фукоза]] и сијалинска киселина).
 
Природни сахариди су генерално изграђени од једноставних угљених хидрата званих [[моносахарид]]и са општом формулом -{(CH<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}-, где је -{''n''}- три или више. Типични моносахарид има структуру -{H–(CHOH)<sub>''x''</sub>(C=O)–(CHOH)<sub>''y''</sub>–H}-, другим речима, [[алдехид]] или [[кетон]] са мноштвом [[хидроксил]]них група, обично једном на сваком атому [[угљеник]]а који није део алдехидне или кетонске [[функционална група|функционалне групе]]. Примери моносахарида су [[глукоза]], [[фруктоза]], и [[глицералдехид]]и. Међутим, неке биолошке супстанце које се обично називају моносахаридима не подлежу овој формули (нпр. [[уронска киселина|уронске киселине]] и дезокси-шећери као што је [[фукоза]]), а постоје и многе хемикалије које су обухваћене овом формулом али се не сматрају моносахаридима (нпр. формалдехид -{CH<sub>2</sub>O}- и [[инозитол]] (-{CH<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-).<ref>{{cite book|author3=Matthews, C. E.|author2=K. E. Van Holde|last3=Ahern|first=K. G.|title=Biochemistry|edition=3rd|publisher=Benjamin Cummings|year=1999|isbn=978-0-8053-3066-3|pages=}}</ref>
Ред 52:
== Моносахариди ==
{{Main|Моносахарид}}
[[Датотека:D-glucose color coded.png|130px130п|right|thumb|[[Глукоза|-{D}--глукоза]] је алдохексоза са формулом -{(C·H<sub>2</sub>O)<sub>6</sub>}-. Црвени атоми означавају [[алдехид]]ну групу, а плави [[хиралност (хемија)|асиметрични центар]] који је најудаљенији од алдехида. Пошто је та -{-OH}- група на десној страни [[Фишерова пројекција|Фишерове пројекције]], то је -{D}- шећер.]]
Моносахариди су најједноставнији угљени хидрати у смислу да се они не могу [[хидролиза|хидролизовати]] у мање угљене хидрате. Они су алдехиди или кетони са две или више хидроксилних група. Општа [[хемијска формула]] немодификованог моносахарида је -{(C•H<sub>2</sub>O)<sub>n</sub>}-, буквално „угљени хидрат“. Моносахариди су важни горивни молекули, као и градивни блокови нуклеинских киселина. Најмањи моносахариди, са -{n}-=3, су дихидроксиацетон и -{D}-- и -{L}--глицералдехиди.
 
Ред 70:
 
=== Изомеризам прстен-отворени ланац ===
[[Датотека:Glucose Fisher to Haworth.gif|thumb|200px200п|right||[[Глукоза]] може да постоји у облику отвореног ланца и прстена.]]
Алдехидна или кетонска група моносахарида отвореног ланца реверзибилно реагује са хидроксилном групом на другом атому угљеника и формира се [[хемиацетал]] или [[хемикетал]], чиме настаје [[хетероциклично једињење|хетероциклични]] прстен са кисеоничним мостом између два атома угљеника. Прстени са пет и шест атома се називају [[фураноза|фуранозе]] и [[пираноза|пиранозе]], респективно, и постоје у равнотежи са формом отвореног ланца.<ref name=pigman>{{cite book|last=Pigman|first=Ward|author2=Anet, E.F.L.J.|title=The Carbohydrates: Chemistry and Biochemistry Vol 1A|editor=Pigman and Horton|edition=2nd|year=1972|publisher=Academic Press|location=San Diego|chapter=Chapter 4: Mutarotations and Actions of Acids and Bases|pages=165-194}}</ref>
 
Ред 162:
Угљени хидрати пружају енергију која је неопходна за обављање свих процеса у телу. Угљени хидрати су нарочито битни за здравље мозга, јер мождане ћелије троше много више енергије од осталих [[Ћелија (биологија)|ћелија]] у телу.
 
Влакнаста храна је нарочито Генерално, храна богата угљеним хидратима (воће и поврће) је богата и свим неопходним витаминима и минералима, тако да је унос овакве хране од пресудног значаја за наше здравље. Кад год се говори о здравој исхрани, прво што се спомене јесу: воће, поврће и интегралне житарице – а управо су то намирнице које су богате угљеним хидратима!▼
Влакнаста храна је нарочито
▲Генерално, храна богата угљеним хидратима (воће и поврће) је богата и свим неопходним витаминима и минералима, тако да је унос овакве хране од пресудног значаја за наше здравље. Кад год се говори о здравој исхрани, прво што се спомене јесу: воће, поврће и интегралне житарице – а управо су то намирнице које су богате угљеним хидратима!
 
Међутим, уколико се претера са уносом угљенијх хидрата, јавља се гојазност, висок притисак, дијабетес, кардиоваскуларни проблема и др.
Линија 192 ⟶ 191:
Током физичких активности (аеробика) ваљало би уносити угљене хидрате средње-високог гликемијског индекса, како би се остварило брзо апсорбовање.
 
Након аеробика саветује се конзумација угљених хидрата високог гликемијског индекса (али само уколико се уносе одмах након вежбања , у првих 15 минута или највише сат времена). Уколико прође више од сат времена након вежбања, препоручују се угљени хидрати средњег гликемијског индекса.
 
== Референце ==
Линија 198 ⟶ 197:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=CoulterBurtis|first=JohnCarl MerleA.|last2=BarnesAshwood|first2=CharlerEdward ReidR.|last3=Cowles(PhD.)|first3=HenryBarbara ChandlerBorder|last4=Tietz|first4=Norbert W.|title=ATietz TextbookFundamentals of BotanyClinical for Colleges and UniversitiesChemistry|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375l5hqAAAAMAAJ|year=20092001|publisher=BiblioBazaarPalme yayıncılık|isbn=978-10-1137216-909958634-49|pages=375}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Coulter|first=John Merle|last2=Barnes|first2=Charler Reid|last3=Cowles|first3=Henry Chandler|title=A Textbook of Botany for Colleges and Universities|url=https://books.google.com/books?id=WyZnVpCiTHIC&pg=PA375|year=2009|publisher=BiblioBazaar|isbn=978-1-113-90995-4|pages=375}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Maton|first=Anthea|last2=Hopkins|first2=Jean|last3=McLaughlin|first3=Charles William|last4=Johnson|first4=Susan|last5=Warner|first5=Maryanna Quon|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D. |title=Human Biology and Health|publisher=Prentice Hall|year=1993|location=Englewood Cliffs, New Jersey, USA|isbn=978-0-13-981176-0 |pages=52-59}}
* {{Cite book|ref=harv| url=https://books.google.com/?id=itHVNZicPgwC&pg=PT86&lpg=PT86&dq=C5H10O4+Deoxyribose | title =Biology |last=Solomon|first=Eldra Pearl|last2=Berg|first2=Linda R. |last3=Martin|first3=Diana W. | publisher =''[[Cengage Learning]]'' |isbn=978-0534278281| via =google.books.com |year=2004|pages=52}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Угљени_хидрат”