Википедија

Жан Пијаже — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{ФФП042019}}{{Биографија
| име = Жан
| презиме = Пијаже
| слика = Jean Piaget.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Жан Пијаже
Ред 18:
| датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} -->
| датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} -->
| место_смрти = Женева
| држава_смрти =
| занимање =
| активни_период =
Линија 29 ⟶ 31:
 
== Биографија ==
Жан Пијаже је био врстан познавалац [[зоологија|зоологије]] и [[филозофија|филозофије]], а касније је студирао и [[психологија|психологију]] у [[Цирих]]у (од [[1918]]. године). Заједно са њим су били [[Карл Густав Јунг]] и [[Еуген Блојлер]]. По завршетку гимназије студирао је биологију, дипломирао 1915. године, а 1918. године одбранио је докторску тезу о пужевима из долине Вале.
 
Из [[Цирих|Цириха]]а одлази у Париз на [[Сорбона|Сорбону]] где посећује предавања из [[Психопатологија|психопатологије]], учи да интервјуише душевно оболеле пацијенте, слуша предавања из логике и филозофије. Тамо ради у школи коју је [[Алфред Бине]] користио као своју лабораторију и ту открива област коју ће проучавати целог живота. Четрдесет година посветио је проучавању дечјег мишљења. Његову пажњу привукли су погрешни одговори деце и начини доласка до њих. Планирао је да неколико година посвети проучавању дечијег мишљења, а да се потом посвети писању [[филозофске теорије сазнања]]. Уместо тога постало је његова животна преокупација.<ref>{{Cite book|title=Пијажеова теорија интелектуалног развоја|last=Миочиновић|first=Љиљана|publisher=Институт за педагошка истраживања|year=2002.|isbnid=|location=|pages=}}</ref>
 
На [[Универзитет у Женеви|универзитету у Женеви]] је радио од [[1929]]. године до смрти. Године [[1955]]. основао је Међународни центар за генетску епистемологију у Женеви, чији је био директор до краја живота.
 
== Најзначајнија дела ==
* Језик и мисао код детета ([[1923]])
* Логичко расуђивање и размишљање код детета ([[1924]])
* Порекло интелигенције код деце ([[1936]])
* Конструкција реалности код деце ([[1937]])
* Игре, снови и имитација у детињству ([[1946]])
* Психологија интелигенције ([[1947]])
* Развој логичког мишљења ([[1955]])
* Наука о образовању и психологија детета ([[1971]])
 
== Пијажеова теорија моралног развоја ==
Пијаже објављује дело ''Морално расуђивање детета'' [[1932]].године и у њему износи тврдњу да је морални развој првенствено [[когнитивни процес]]. Пијаже полази од схватања да суштину моралности сачињавају поштовање које према правилима друштвеног реда осећа једна особа и начин како она схвата правду. Истичући да се "целокупна моралност састоји од система правила и да се суштина моралности огледа у поштовању које једна особа има према тим правилима".<ref>{{Cite book|title=Морални развој и морално васпитање|last=Миочиновић|first=Љиљана|publisher=|year=|isbnid=|location=|pages=}}</ref> Морални развој детета чине два стадијума:
* '''''стадијум хетерономне моралности''''' другачије се назива и морални реализам, објективна одговорност, стадијум принуде и траје отприлике до седам-осам година. Овај стадијум има три главне одлике : ''моралност ауторитета и дужности'' ( добар значи бити послушан, а исправно је оно што ауторитет наређује), ''поштовање слова, а не духа закона'' (уведен је појам казне, што је кажњавање оштрије то је праведније, деца овог узраста верују да је казна неодвојива од прекршаја), ''објектвино схватање одговорности'' (будући да дете правила схвата дословно и мисли да их се мора придржавати, дете приликом процене неког поступка води рачуна само о физичким последицама, а не и о намерама починиоца поступка) ▼
 
▲* '''''стадијум хетерономне моралности''''' другачије се назива и морални реализам, објективна одговорност, стадијум принуде и траје отприлике до седам-осам година. Овај стадијум има три главне одлике : ''моралност ауторитета и дужности'' ( добар значи бити послушан, а исправно је оно што ауторитет наређује), ''поштовање слова, а не духа закона'' (уведен је појам казне, што је кажњавање оштрије то је праведније, деца овог узраста верују да је казна неодвојива од прекршаја), ''објектвино схватање одговорности'' (будући да дете правила схвата дословно и мисли да их се мора придржавати, дете приликом процене неког поступка води рачуна само о физичким последицама, а не и о намерама починиоца поступка)
* '''''стадијум аутономне моралности''''' почиње да се развија тек око десете године и дете се у овом стадијуму води тиме да '''добар значи бити праведан'''. Аутономија се, каже Пијаже, јавља тек са разумевањем обостраног поштовања таквим да особа у себи осећа жељу да са другима поступа како би желела да они са њом поступају. Мења се и став према кажњавању. Старија деца сматрају да казна не треба да буде произвољна већ логички повезана са учињеним прекршајем и сразмерно одмерена прекршају. Деца у овом стадијуму сматрају да казна треба да буде таква да кривац постане свестан онога што је урадио.
 
Линија 59 ⟶ 60:
 
=== Функције ===
су процеси који управљају људским развојем. За њега је интелигенција само један пример биолошког система , па тако су и две основне функције преузете из биологије.
* Једна од њих је '''''организација''''' . Организација се односи на чињеницу да су све спознајне структуре међусобно повезане и да се било које ново знање мора уклопити у постојећи систем.<ref>{{Cite book|title=Дјечија психологија|last=|first=|publisher=Наклада слап|year=|isbnid=|location=|pages=}}</ref> Суштина [[Интелигенција|интелигенције]], каже Пијаже, не лежи у појединачно наученим одговорима или изолованим сећањима, већ у њеној организацији која поприма облик различитих когнитивних структура које дете током свог развоја конструише. Другим речима, интелект је увек организован, с тим што је на различитим стадијумима различито организован.▼
 
* Друга функција зове се '''''адаптација''''' .Људска интелигенција је, по Пијажеу, систем [[Адаптација|адаптације]] који омогућава човеку да се прилагоди средини и преживи. Когнитивна адаптација, као и биолошка, састоји се у равнотежи између асимилације и акомодације.<ref>{{Cite journal|last=Психологија|first=|dateyear=1972|title=Пијажеово гледиште|url=|journal=|volume=|pages=|via=}}</ref> o  ''асимилација'' је тежња разумевању нових искустава на основу постојећег знања.▼
▲* Једна од њих је '''''организација''''' . Организација се односи на чињеницу да су све спознајне структуре међусобно повезане и да се било које ново знање мора уклопити у постојећи систем.<ref>{{Cite book|title=Дјечија психологија|last=|first=|publisher=Наклада слап|year=|isbn=|location=|pages=}}</ref> Суштина [[Интелигенција|интелигенције]], каже Пијаже, не лежи у појединачно наученим одговорима или изолованим сећањима, већ у њеној организацији која поприма облик различитих когнитивних структура које дете током свог развоја конструише. Другим речима, интелект је увек организован, с тим што је на различитим стадијумима различито организован.
▲* Друга функција зове се '''''адаптација''''' .Људска интелигенција је, по Пијажеу, систем [[Адаптација|адаптације]] који омогућава човеку да се прилагоди средини и преживи. Когнитивна адаптација, као и биолошка, састоји се у равнотежи између асимилације и акомодације.<ref>{{Cite journal|last=Психологија|first=|date=1972|title=Пијажеово гледиште|url=|journal=|volume=|pages=|via=}}</ref> o  ''асимилација'' је тежња разумевању нових искустава на основу постојећег знања.
 
О ''акомодација'' је мењање постојећих спознајних структура да би се ускладиле са новим искуствима.
Ред 68:
=== Стадијуми когнитивног развоја ===
Интелектуални развој одвија се у низ стадијума. Према његовом схватању, сва деца пролазе кроз исте стадијуме развоја истим редоследом. Ови стадијуми имају одређена општа својства :
 
* да су ''структуралне целине'' или организовани системи мишљења који доводе до доследности у мишљењу детета на неком од стадијума. Акције или операције су међусобно повезане и организоване, тако да чине јединствену структуру карактеристичну за одређени стадијум.
* ''хијерархијска интеграција'' значи да прелазак са једног стадијума на други не представља једноставно додавање новог на стари стадијум већ, пре свега, реорганизацију која замењује слабије развијени стадијум.
Линија 74 ⟶ 73:
 
==== Сензомоторни стадијум ====
представља период до друге године живота. Интелектуалне реакције се своде на координацију чулих доживљаја и једноставних моторних понашања. Знање о свету ограничено је на телесну [[Интеракција|интеракцију]] са људима и објектима. Подстадијуми : ''модификација рефлекса, примарне циркуларне реакције, секундарне циркуларне реакције, координација секундарних циркуларних реакција, терцијарне циркуларне реакције, почетак репрезентације .'' Пример стадијума, дете схвата да дрмањем звечке производи звук.
 
==== Преоперациони стадијум ====
је период когнитивног развоја од друге до шесте године живота. Почиње развојем говора.Јављају се симболичке функције, односно способности да се један предмет користи за репрезентовање другог. Дете почиње да користи симболе, али је у немогућности да их котролише. Дете може да разуме да се квалитативна својства предмета не мењају ако се промени његов изглед, али није способно за конзервацију квантитативних својстава ( број , маса, висина... ). Мишљење деце одликују још анимизам, артифицијелизам и реализам. Подстадијуми : ''преконцептуални ( 2-4године ) и интуитивни ( 4-6 година ). '' Пример стадијума'','' пред дететом се налазе  једна широка и једна уска, али виша чаша. Када се из шире сок пресипа у високу чашу, на питање где има више сока, дете ће мислити да више сока има у вишој него широј чаши.
 
==== Стадијум конкретних операција ====
Линија 83 ⟶ 82:
 
==== Стадијум формалних операција ====
је последњи развојни ступањ, од дванаесте године до одраслог доба. Јавља се способност размишљања о могућем не само о реалном. Сада по први пут дете је способно да следи формални аргумент, а да занемари његов специфичан садржај. Ово „ослобађање“ од садржаја је главна одлика овог стадијума.
 
У развоју ''дечјег мишљења'' прекретницу представља јављање ''[[семиологија|семиотичке]] функције'' и превазилажење ''[[егоцентризам|егоцентризма]]'' у процесу ''децентрације''. До својих открића, појмова и [[теорија]] Пијаже је дошао методом [[експеримент]]а и испитивањем дечјег мишљења путем клиничког [[интервју]]а.
Линија 126 ⟶ 125:
 
Сју Елен Антел (''-{Sue Ellen Antell}-'') и Данијел Китинг (''-{Daniel Keating}-'') са Мерилендског универзитета употребили су исту [[метод]]у како би показали да само неколико дана старе бебе такође уочавају разлику између два и три.
 
== Референце ==▼
{{reflist}}▼
 
== Литература ==
* Љиљана Миочиновић, ''Пијажеова теорија интелектуалног развоја,'' Институт за педагошка истраживања, Београд ([[2002]])
* Љиљана Миочиновић, ''Морални развој и морално васпитање'', Институт за педагошка истраживања, Београд ([[2004]])
* Рос Васта, Маршал М. Хаит, Скот А. Милер, ''Дјечја психологија,'' Наклада слап
* Кораћ Нада, ''Развојна психологија,'' Изабране теме за студенте педагошког факултета
 
== Спољашње везе ==▼
* [http://www.piaget.org/] The Jean Piaget Society▼
* [https://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Piaget] Jean Piaget - Wikipedia▼
* [https://www.facebook.com/JeanPiagetSociety/] The Jean Piaget Society- Facebook▼
 
== Види још ==
Линија 143 ⟶ 140:
* [[Когнитивни развој]]
* [[Лоренс Колберг]]
 
▲== Референце ==
▲{{reflist}}
 
{{портал|Биографија}}
Линија 157 ⟶ 151:
[[Категорија:Швајцарски психолози]]
[[Категорија:Развој човека]]
 
▲== Спољашње везе ==
▲* [http://www.piaget.org/] The Jean Piaget Society
▲* [https://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Piaget] Jean Piaget - Wikipedia
▲* [https://www.facebook.com/JeanPiagetSociety/] The Jean Piaget Society- Facebook
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Жан_Пијаже”