Википедија

Живот — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 95.180.59.218 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:Diversity of plants image version 5.png|мини|250px250п|[[Биоразноликост]] биљака]]
[[Датотека:Animal diversity.png|мини|250px250п|[[Биоразноликост]] животиња]]
[[Датотека:Phylogenetic tree.svg|мини|десно|400px400п|Дрво живота]]
 
'''Живот''' је облик постојања живих бића. Представља највишу форму кретања [[материја|материје]], најсложенију и најзначајнију појаву природе. Природа живота је још недовољно позната да би се могла дати једна задовољавајућа и неспорна дефиниција.<ref>Walker M. G. : LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive, Dog Ear Publishing. {{page|year=2006|isbn=978-1-59858-243-7|pages=}}</ref>
Ред 27:
|}
 
Остале поменуте особености живих система јављају се, уствари, као услови и/или последице одржавања ових њихових најбитнијих функција.<ref>Campbell N. A. : Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA), USA. {{page|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}</ref><ref>Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, "Svjetlost", Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref><ref>King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford. {{page|year=|isbn=978-0-19-509441-1|pages=}} . {{page|year=1998|isbn=978-0-19-509442-8|pages=}}</ref><ref>Alberts B. et al. : Molecular biology of the cell. Garland Publishing, Inc., New York & London. {{page|year=1983|isbn=978-0-8240-7283-4|pages=}}</ref><ref>Lincoln R. J., Boxshall G. A. .: Natural history - The Cambridge illustrated dictionary. Cambridge University Press. Cambridge. {{page|year=1990|id=ISBN 0|pages=}} 521 30551-9.</ref><ref>Krebs J. E., Goldstein E. S., Kilpatrick S., T. (2014): Lewin's Genes XI. Jones & Bartlett Publishing, Burlington, MA, USA.</ref>
 
== Преглед ==
[[Датотека:Hoh rain forest trees.jpg|мини|thumb|300px300п|[[Биљка|Биљке]] које расту у [[тропска кишна шума|тропској кишној шуми]] ]]
[[Датотека:Trees and sunshine.JPG|thumb|300px300п|Сунчева светлост продире између [[секвоја]]. Највише стабло ове врсте високо је преко 115 -{m}-.]]
[[Датотека:Wilhelma grüne Seepferdchen.jpg|мини|thumb|300px300п|Призор са дну мора. Овде буја живи свет: [[корал]]и и [[море|морски]] коњићи]]
[[Датотека:Grand prismatic spring.jpg|mini|thumb|300px300п|Аерофотоснимак [[микробиологија|микробиолошке]] површине око локалитета -{''Grand Prismatic Spring''}-, [[Јелоустоун]] ]]
 
Најмања додирива јединица живота, са целокупном организацијом и функцијом животних појава и процеса, назива се [[организам]]. Организми се састоје од једне или више [[ћелија (биологија)|ћелија]], у којима се одвија [[метаболизам]], одржава [[хомеостаза]], могу [[раст]]и, одговорити на [[чуло|стимулансе]], [[репродукција|репродуковати]] (било [[полно размножавање|полно]] или [[бесполно размножавање|бесполно]] ) и, током [[еволуција|еволуцијуе]], прилагодити своје могућности окружењу, у узастопним [[Генерација (биологија)|генерацијама]]. У [[биосфера|биосфери]] је присутан веома разнолик спектар живљења организама на [[Земља|Земљи]], али постоје заједничка својства за све њих: [[биљка|биљке]], [[животиња|животиње]], [[гљива|гљиве]], [[протисти]], [[археје]] и [[бактерија|бактерије]]. У суштини се заснивају на [[угљеник]]у и [[вода|води]] у ћелијским облицима са сложеном организацијом и наследним, тј. [[Генетички код|генетичким информацијама]].
Ред 58:
* [[Платон]]ов свет вечних и непромењивих облика, несавршено представљених код [[Демијург|Артисана]], у оштрој супротности са различитим механицистичким погледима на свет, од којих [[атомизам]] је до четвртог века био најистакнутији. Ова расправа је била упорна у целом древном свету. Атомистичком механизам оборио је [[Епикур]], док су [[Стоик|стоици]] усвојили божанску телеологију.
* [[Материјализам|Механистички материјализам]] који је настао у древној [[Грчка|Грчкој]] оживљен је и ревидиран у виђењима француског [[Филозофија|филозофа]] [[Рене Декарт]]а, који је сматрао да су животиње и људи били склопови делова који заједно функционишу као машине. У 19. веку, напредак у [[цитологија|теорији ћелије]] у [[биологија|биолошким наукама]] охрабрио је овај став.
* Теорија [[Еволуција|еволуције]] [[Чарлс Дарвин|Чарлса Дарвина]] ([[1859]]) је такође механицистичко објашњење за порекло врста путем [[селекција|природне селекције]].
 
=== Хиломорфизам ===
Ред 99:
 
==== Вируси ====
[[Датотека:Icosahedral Adenoviruses.jpg|thumb|400px400п|Електронска микрографија [[аденовирус]]а која демонстра његову структуру.]]
 
[[Вирус]]и се много чешће сматрају [[репликација ДНК|репликаторима]] него облицима живота. Они су описани као „организми на рубу живота“, јер поседују [[ген]]е, еволуирају под утицајем природне селекције и репликују се стварањем више сопствених копија. Међутим, вируси не [[метаболизам|метаболизују]] и за те функције им је неопходан систем ћелије домаћина. Према самообнављању вируса домаћинска ћелија има импликације за проучавање порекла живота, јер то може подржати хипотезу да је живот могао почети на нивоу самообнављајућих органских молекула.
Ред 106:
У [[Филозофија|филозофији]] и [[религија|религији]] постоји идеја да је Земља жива, али прва научну расправу о томе покренуо је је шкотски научник [[Џејмс Хатон]]. У [[1785]]. он је изјавио да је Земља суперорганизам и да њено правилно проучавање треба бити у оквирима [[физиологија|физиологије]]. Хатон се сматра оцем [[геологија|геологије]], али његова идеја о живој Земљи је заборављена у интензивном [[редукционизам|редукционизму]] 19. века. [[Геја хипотеза]], коју је предложио [[Џејмс Лавлок]] ([[1960]], указује на то да живот на Земљи делује као један [[организам]] који одређује и одржава животне услове потребне за његов опстанак.
 
Први покушај опште теорије живих система за објашњавање природе живота био је [[1978]], коју је формулирао амерички биолог [[James Grier Miller|Џејмс Грајер Милер]]. Таква општа теорија, која произлази из [[екологија|еколошких]] и [[биологија|биолошких наука]], покушава да мапира опште принципе функције свих живих система. Уместо испитивања феномена у покушају разлагања система на компоненте, општа теорија живих система истражује појаве у смислу динамичких образаца односа организама са својим окружењем. [[Роберт Росен]] ([[1991]]) на том изграђује дефиницију система као компоненте, тј. као „јединицу организације“; дела с функцијом, односно, дефинисан однос између дела и целине. Из овог и других почетних концепата, развила се „релациона теорија система“ који покушава да објасни посебна својства живота. Наиме, он је идентификовао „недељиву компоненту у организму“ (''нонфракционабилност''), као основну разлика између живота и система „биолошке машине“.
 
Један од системских погледа на живот скупно третира околинске и биолошке [[Пренос сигнала (биологија)|флуксеве]], као „реципроцитет утицаја“ и да је реципрочни однос са околином дискутабилан као важан за разумевање живота као што је у примеру разумевања [[екосистем]]а. Тако и [[Harold J. Morowitz|Харолд Џ. Морович]] ([[1992]]) објашњава да је живот својствен [[екосистем|еколошким систему]], а не једном [[организам|организму]] или [[Врста (биологија)|врсти]]. Он тврди да је екосистемска дефиниција живота боља да се нагласи његова биохемијска или физичка природа. [[Robert Ulanowicz|Роберт Уланович]] ([[2009]]) истиче симбиозу као кључ за разумевање системских остварења у понашању живота и екосистема.
 
[[Биологија комплексних система]] је област науке која проучава појаву функционалне и организацијске сложености организама са становишта теорије динамичких система. Потоњи се често називају и биолошки системаи и имају за циљ схватање најосновнијих аспеката живота. Уско везан приступ биологији система је релацијска биологија, која се углавном бави разумевањем животних процеса у смислу најважнијих односа и категоризирањем таквих односа међу битним функционалним компонентама организама. За вишећелијске организаме, ово је дефинисано као „категоријска биологија“ или модел представљања организама према [[теорија категорија|теорији категорија]] биолошких односа, а такође и [[алгебарска топологија]] [[физиологија|функционалне организације]] живих организама у смислу њихове динамичне, сложене мреже [[метаболизам|метаболичких]][[генетика|генетичких]], [[епигенетика|епигенетичких]] процеса и [[signal|сигнални пут|сигналних путева]].
Ред 120:
== Порекло ==
{{Главни|Еволуција}}
Докази указују да живот на Земљи постоји већ најмање 3,5 милијарди година,.<ref name="USGS1997">{{cite web |year=1997| title=Age of the Earth | url=http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html | publisher=U.S. Geological Survey | accessdate = 10. 1. 2006 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20051223072700/http://pubs.usgs.gov/gip/geotime/age.html| archivedate = 23. 12. 2005 | deadurl= no}}</ref><ref>{{cite journal |last=Dalrymple| first=G. Brent | title=The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved | journal=Special Publications, Geological Society of London |year=2001| volume=190 | issue=1 | doi=10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14 |bibcode = 2001GSLSP.190..205D |pages=205–221205-221}}</ref><ref>{{cite journal |last=Manhesa|first=Gérard|last2=Allègre|first2=Claude J.|last3=Dupréa|first3=Bernard|last4=Hamelin|first4=Bruno| last-author-amp= yes | title=Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics | journal=[[Earth and Planetary Science Letters]] |year=1980| volume=47 | issue= 3 | doi=10.1016/0012-821X(80)90024-2 | bibcode=1980E&PSL..47..370M|pages=370–382370-382}}</ref> с најстаријим физичким траговима живота који датирају од пре 3,7 милијарди година. Сви познати облици живота имају темељне молекулске механизме, који одражавају њихово заједничко порекло. На основу ових запажања, хипотезе о пореклу живота покушавају да се пронађу онај механизам који објашњава формирање универзалног заједничког претка, од једноставних [[органска хемија|органских молекула]] преко прећелијског живота [[протоћелија|протоћелије]] до [[метаболизам|метаболизма]]. Модели су подељени у категорије „први гени“ и „први метаболизам“, али однедавно превлдава тренд формулирања хибридних модела који комбинују обе категорије.
 
Не постоји тренутни научни консензус о томе како је живот настао. Међутим, већина прихваћених научних модела се заснива на следећим запажањима:
Ред 130:
Једно питање у вези са теоријом РНК света је да је синтеза РНК из једноставних неорганских прекурзора тежа него за друге органске молекуле. Један од разлога за то је да су прекурзори РНК врло стабилни и међусобно реагују врло споро под уобичајеним условима околине, па је такође предложено да су се живи организми састојали од других молекула пре него што је настала РНК. Међутим, успешна синтеза одређених молекула РНК, под условима који су постојали пре живота на Земљи, постигнута је додавањем алтернативних прекурсора у неком одређеном циљу са претечама фосфата присутних у целој реакцији. Ова студија чини теорију РНК света прихватљивијом.
 
Геолошка открића у [[2013]]. су показала да су реактивне врсте [[фосфор]]а (као што су фосфити) били су у изобиљу у океану, пре 3,5 милијарде година и да лако реагује с воденим [[глицерол]]ом за генерирање фосфита и [[глицерол 3-фосфат]]а.<ref name=Pasek>{{cite journal|last=Pasek|first=Matthew A.|author2=et at. |title=Evidence for reactive reduced phosphorus species in the early Archean ocean|journal=PNAS|date = 18. 6. 2013|volume=110|issue=25|doi=10.1073/pnas.1303904110|pmid=23733935|url=http://www.pnas.org/content/110/25/10089|accessdate = 16. 7. 2013|bibcode=2013PNAS..11010089P2013PNAS11010089P|last3=Buick|first3=R.|last4=Gull|first4=M.|last5=Atlas|first5=Z.|pmc=3690879 |pages=10089–1009410089-10094}}</ref> Претпоставља се да су метеорити који садрже -{''Schreibersite''}- из касног тешког бомбардирања могли да пруже иницијални редуковани форсфор, који би могао да реагује с пребиотским органским [[молекул]]има да формира фосфорилизоване [[биомолекул]]е, као и РНК.<ref name=Pasek/>
 
У [[2009]]. години, експерименти су показали Дарвиновску еволуцију од двокомпонентног система РНК [[ензим]]а ([[рибозим]]а) -{''in vitro''}-. Експеримент је изведен у лабораторији [[Gerald Joyce|Герарда Џојса]], који је изјавио: „Ово је први пример, изван биологије, еволуцијске адаптације у молекулско-генетичком систему“.
Ред 150:
Да би преживели, микроорганизми морају имати облике који ће им омогућити да издрже [[замрзавање]], [[суша|потпуно исушивање]], [[глад]], висок ниво [[зрачење|изложености зрачењу]] и другим физичким или хемијским изазовима. Ови микроорганизми могу преживјети изложеност таквим условима недељама, месецима, годинама или чак вековима: [[Екстремофил]]и су микробни облици живота који бујају изван опсега у којем је уопште могуће наћи живот. Они се одликују искориштавањем неуобичајених извора енергије. Док се сви организми састоје се од готово идентичних [[молекул]]а, [[еволуција]] је произвела и такве микроба да се носе с широким распоном физичких и хемијских услова. Карактеризација структуре и метаболичке разноликости микробне заједнице у таквим екстремним срединама је у току.
 
Микробни облици живота напредују чак и у [[Маријанска бразда|Маријанској бразди]] – најдубљем месту на Земљи. Микроби напредују и унутар [[стена]] до 1900 метараm испод морског дна под 8.500 метараm испод површине [[океан]]а.
 
Испитивање упорности и разноврсности живота на Земљи, као и разумевање молекулских система које неки организми користе за опстанак у тако екстремним условима, важно је и за потрагу за животом изван Земље. На пример, [[лишај]]еви би могли преживјети месец дана у симулираном [[Марс|марсовском]] окружењу.<ref>Mayr E. : The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright © 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.), Londo (England) ,. ISBN 978-0-674-36445-5 . {{page|year=2000|isbn=978-0-674-36446-2|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref>
<ref>British Museum of Natural History, Ed. : Man's place in evolution.Natural History Museum Publications, Cambridge University Press. London. {{page|year=|id=ISBN 0|pages=}} 521 40864 4.</ref><ref>Campbell N. (2005). Biology. Benjamin/ Cummings, San Francisco. {{page|year=1991|isbn=978-0-07-366175-9|pages=}}</ref><ref>Mayr E. : Populatiomns, species, and evolution – An abridgment of Animal species and evolution. The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachussets and London, England. {{page|year=1970|isbn=978-0-674-69013-4|pages=}}</ref>
 
== Форме и функције ==
Ред 194:
Земља је једина планета која је познато уточиште живота. Остале локације унутар Сунчевог система које могу угостити [[микробиологија|микробне]] облике живота укључују потповршинске слојеве на [[Марс]]у, [[Венера|атмосферу Венере]], и потповршинске слојеве океана на неким сателитима планете гасног гиганта. Варијабле Дрејкеове једнаџбе се користе како би се разговарало о условима за живот у соларном систему, где се са највећом веројатноћом очекује постојање цивилизације.
 
Регије око звезда главног низа које би могле подржати облике попут живота на Земљи могле би бити сличне планетама које су познате као [[усељива зона]]. Унутарњи и вањски радијус ове зоне варира са сјајем звезда, као што то чини и временски интервал у којем зона опстаје. Масивније звезде од Сунца имају већу усељиву зону, али се и даље у главном рачуна на краћи временски интервал. Мали [[црвени патуљак|црвени патуљци]] су звезде које имају супротан проблем, са мањом усељивом зоном која је предмет виших нивоа магнетне активности и ефеката [[плима|плиме закључавања]] из блиске орбите. Стога, звезде у средњем распону масе као што је Сунце могу имати већу вероватноћу да развију живот као што је овај на Земљи. Положај звезда унутар галаксије може имати утицај на могућност формирања живота. Звезде у подручјима с већим обиљем тежих елемената који могу формирати планете, у комбинацији са ниском стопом потенцијалних станишта оштећују супернова догађаји, према предвиђањима, имају већу вероВатноћу да буду домаћинске планете са сложеним животом.<ref>Van Valkenburgh, B. (1999): Major patterns in the history of carnivorous mammals. Annual Review of Earth and Planetary Sciences 27: 463–493.</ref><ref>{{cite journal |title= Major Patterns In The History Of Carnivorous Mammals |journal = Annual Review of Earth and Planetary Sciences |id= Bibcode:1999AREPS..27..463V. |doi= 10.1146/annurev.earth.27.1.463 |author= Blaire Van Valkenburgh |volume= 27 |year=1999|url= http://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev.earth.27.1.463 |pages=463-493}}</ref><ref name=FAQ >Frequently asked questions. San Diego Natural History Museum. RetrievedПриступљено 2012-05-25.</ref>
 
[[Панспермија]], такође названа и као егзогенеза, је хипотеза да је живот настао другде у Свемиру, а потом пребачен на Земљу у облику [[спора]] путем [[метеорит]]а, [[комета]] или [[космичка прашина|космичке прашине]]. Насупрот томе, земаљски живот може се „пресадити“ у друге соларне суставе помоћу усмерене панспермије, да би се осигурало ширење неких земаљских облика живота. [[Астроекологија|Астроеколошки]] експерименти са метеоритима показују да су материјали астероида и комета богати неорганским елементима и могу бити плодно тло за микробе, алге и биљни живот, прошлом и будућем животу на нашем и другим соларним системима.
 
== Истраживање ==
У [[2004]]. години, научници су известили о откривању спектралних ознака за [[антрацен]] и [[пирен]] у ултраљубичастом зрачењу које емитује Црвена правоугла [[Небула]] (други такви сложени молекули никада раније нису пронађене у Свемиру). Ово откриће се сматра потврдом хипотезе да је маглина истог типа као Небула и да конвекцијске струје изазивају [[угљеник]]ова и [[водоник]]ова језгра маглине да буду захваћени звјезданим ветровима и да зраче према ван. Док су се хладили, атоми су се наводно везали једни друге на различите начине и на крају формирали честице од милион или више атома. По неким изештајима уочени су [[Полициклични ароматични угљоводоник|полициклични ароматични угљоводоници]] (-{''PAH''}-), који су можда били од виталног значаја и у формирању раног живота на Земљиној маглини, и који нужно морају бити пореклом из маглина.<ref name="NASA-20150303">{{cite web |last=Marlaire|first=Ruth |title=NASA Ames Reproduces the Building Blocks of Life in Laboratory |url=http://www.nasa.gov/content/nasa-ames-reproduces-the-building-blocks-of-life-in-laboratory |date = 3. 3. 2015 |work=[[NASA]] |accessdate = 5. 3. 2015 }}</ref>
 
У августу [[2009]]. године, научници агенције [[НАСА]] су по први пут у [[комета]]ма идентифицирали један од основних хемијских градивних блокова живота ([[аминокиселина|аминокиселиу]] [[глицин]]). У [[2010]]. години, у маглини је откривене куглице [[фулерен]]а, а фулерени су укључени у порекло живота; према астроному Летизију Стангхелину: „Могуће је да су куглице из свемира семе за живот на Земљи“.
Ред 211:
Септембра 2012. [[НАСА|Насини научници]] су известили да се полициклични ароматични угљововодоници (-{''PAH''}-), изложени међузвезданим (-{''ISM''}-) условима трансформишу путем [[Водоник|хидрогенације]], [[кисеоник|оксигенације]] и [[хидроксилација|хидроксилације]], у сложенија органска једињења, што је корак на путу ка аминокиселинама и нуклеотидима, сировинама протеина и ДНК. Надаље, као резултат тих трансформација, -{PAH}- губе спектроскопске ознаке, што би могао бити један од разлога „за недостатак откривања -{PAH}- у зрнима међузвезданог леда, посебно у вањским регијама хладних, густих облака или горњим слојевима молекуларних протопланетарних дискова“.
 
У јуну [[2013]]. године, полициклични ароматични угљововодоници су откривене у горњим слојевима атмосфере [[Титан (сателит)|Титана]], највећег месеца планете [[Сатурн]]а. Такође, те 2013. на пројекту -{''Atacama Large Milimetar Array''}- (-{''ALMA Project''}-) потврђено је да су истраживачи открили важан пар пребиотских молекулaмолекула у леденим честицама у међузвезданог простора. Хемикалије, пронађене у гигантском облаку гаса око 25.000 светлосних година од Земље, могу бити кључна претходнна компонента ДНК, а друге могу имати улогу у формирању важних [[аминокиселина]]. Истраживачи су открили молекул [[цијанометанимин]],<ref>{{cite web |url= https://pubchem.ncbi.nlm.nih.gov/compound/19609600#section=Top |title= N-Cyanomethanimine}}</ref> који производи аденин, једну од четири [[нуклеобаза|нуклеобазе]], које чине „пречке“ у лествичастој структури ДНК. Сматра се да други молекул, под називом [[етанимин]], имају улогу у формирању [[аланин]]а, једне од двадесет аминокиселина у генетичком коду. Раније су научници мислили да се такви процеси дешавају у самом танком слоју гаса између звезда. Нова открића, међутим, указују на то да се хемијско формирање секвенци за ове молекуле није догодло у гасу, већ на површини зрна леда у међузвезданом простору. -{NASA ALMA}- научник Антони Ремијан је изјавио да је проналажење овог молекула у међузвезданом облаку гаса важан градивни блок за ДНК и аминокиселине и може бити семе на новоформираним планетама за хемијске прекурзоре живота.
 
Јануара [[2014]]. НАСА је известила да ће тренутна студија на планети [[Марс]], укључујући -{''Curiosity''}- и -{''Opportunity rover''}- (истраживачке направе) сада бити у потрази за доказима данашњег живота, укључујући и [[биосфера|биосферу]], на основу аутотрофних, хемотрофних и/или хемолитоаутотрофних [[микроорганизам]]а, као и древне воде, укључујући флувио-језерске средине (равнице које се односе на древне реке или језера) који могу бити усељиви. Потрага за доказима о погодности за становање, тафономија (која се односе на [[фосил]]е) и [[угљеник|органски угљеник]] на планети Марс је сада један од примарних циљева агенције НАСА.
 
У фебруару 2014. НАСА је објавила да је ''знатно надограђена база података'' за праћење полицикличних ароматичних угљоводоника у свемиру. Према том извјештају, више од 20% од угљеника у свемиру може бити повезано са -{''PAH''}-, могућим полазним материјалеом за формирање живота. Изгледа да су се те супстанце формирале убрзо након [[Велики прасак|Великог праска]], а широко су распрострањена у свемиру, повезане са новим звездама и егзопланетама.<ref name=FAQ /><ref>Vastag, Brian (August 21, 2011): Oldest 'microfossils' raise hopes for life on Mars. The Washington Post. RetrievedПриступљено 2011-08-21.</ref><ref>Paras C., Kamma A. : Engineering life through Synthetic Biology. In Silico Biology 6.</ref><ref>Kauffman S. (2000): The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman. Seeding the Universe With Life Legacy Books, Washington D. C. {{page|year=2008|isbn=978-0-476-00330-9|pages=}}</ref><ref>Walker, Martin G. LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive Dog Ear Publishing. {{page|year=2006|isbn=978-1-59858-243-7|pages=}}</ref>
 
== Смрт ==
Ред 229:
[[Изумирање]] је процес у којем група [[таксон]]а или [[Врста (биологија)|врста]] изумире, смањујући биолошку разноликост. Термином нестанка се генерално сматра смрт последње јединке те врсте. Јер „потенцијални распон“ врста може бити врло велики, па је такво одређивање овом тренутку тешко и најчешће се врши накнадно, након периода привидне одсутности. Врста је уствари изумрла онда када више није у могућности да опстане у промењеном [[биотоп|станишту]] или када се не може одупрети супериорној конкуренцији. У историји Земље, преко 99% свих врста које су икада живеле – изумрле су. Међутим, [[масовно изумирање]] можда је убрзало еволуцију пружањем могућности за нове групе организама насталих путем претходне диверсификације.
 
[[Фосил]]и су сачувани остаци или трагови [[животиња]], [[биљка|биљака]] и других организама из далеке геолошке прошлости. Укупност фосила, откривених и неоткривена, и њихово лежиште у фосилним стенама и њиховим формацијама и седиментним слојевима, позната је као ''фосилни запис''. Очуван примерак се зове фосил ако је старији од дана фосилизације најмање 10.000 година. Стога су фосили у распону доба, од најмлађих, са почетка епохе [[холоцен]]а до најстаријих из [[архаик|архајског]] еона – старих до 3,4 милијарде година.<ref>Encyclopedia of death and dying. Advameg, Inc. RetrievedПриступљено 2012-05-25.</ref><ref>Extinction – definition. Archived from the original on 2009-10-31.</ref><ref>What is an extinction?. Late Triassic. Bristol University. RetrievedПриступљено 27 June 2012.</ref>
 
== Вештачки живот ==
Ред 242:
== Галерија ==
<gallery>
DatotekaДатотека:ADN animation.gif|Главна „тајна“ сваког појединог живота „крије“ се у „приватним“ [[молекул]]има [[ДНК]]
DatotekaДатотека:Bluegreen algae.jpg|Нити [[фотосинтеза|фотосинтетске]] [[цијанобактерија|цијанобактерије]]
DatotekaДатотека:Diatom2.jpg|Диверзитет једноћелијских морских кремени [[алга|алги]] (-{''Diatomea''}-)
DatotekaДатотека:Paramecium.jpg|[[Протозоа]] -{''Paramecium aurelia''}-
DatotekaДатотека:Sea nettles.jpg|[[Жарњаци|Медузе]]
DatotekaДатотека:Royal starfish (Astropecten articulatus) on the beach.jpg|Краљевска [[морске звезде|морска звезда]] на плажи
DatotekaДатотека:Amanita muscaria (fly agaric).JPG|[[Гљива]] [[мухара]] (-{''Amanita muscaria''}-)
DatotekaДатотека:Moos 5769.jpg|Права [[маховине|маховина]] (-{''Bryophita''}-)
DatotekaДатотека:Junge Zapfen.jpg|[[Четинар]]: млада [[шишарка]] [[Бор (биљка)|бора]]
DatotekaДатотека:Polish Poppies.JPG|Цветнице: Крајолик с [[дивљи мак|дивљим маковима]] (-{''Papaver rhoeas''}-)
DatotekaДатотека:Salmo trutta GLERL 1.jpg|[[Поточна пастрмка]] (-{''Salmo trutta''}-)
DatotekaДатотека:Teichfrosch.jpg|[[Жаба]] -{''Rana esculenta''}-
DatotekaДатотека:Lacerta bilineata masculus et femella + Podarcis muralis (Sarthe).JPG|Зелембаћ и зидни [[гуштер]]
DatotekaДатотека:Altamira oriole.jpg|[[Птица]]: -{''Altamira oriole''}-
DatotekaДатотека:Img 3372 Me trot.jpg|Домаћи [[коњ]]
DatotekaДатотека:Orang-utan bukit lawang 2006.jpg|[[Орангутан]]и су прилагођени за живот на дрвећу
</gallery>
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* -{Kauffman, Stuart. [http://www.edge.org/3rd_culture/kauffman03/kauffman_index.html The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman]}-
* ''[http://www.astro-ecology.com/PDFSeedingtheUniverse2005Book.pdf Seeding the Universe With Life]'' Legacy Books. Washington D. C., . {{page|year=2000|isbn=978-0-476-00330-9 |pages=}}
* Walker, Martin G. [http://arquivo.pt/wayback/20160523181214/http://rationalphilosophy.net/index.php/the-book ''LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive''] Dog Ear Publishing, . {{page|year=2006|isbn=978-1-59858-243-7 |pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Живот”