4.627
измена
м Acamicamacaraca2 је преместио страницу Британска империја на Британско царство преко преусмерења: боље; препознатљивије |
+ |
||
Ред 1:
[[Датотека:Flag of the United Kingdom.svg|мини|300п|Застава
[[Датотека:The_British_Empire.png|мини|300п|Области у свету које су у једном тренутку биле део
'''
За време [[Велика географска открића|Великих географских открића]] у 15. и 16. веку, [[Португалија]] и [[Шпанска империја|Шпанија]] су предњачиле у истраживању Земље, што им је омогућило да створе велика прекоморска царства. Љубоморни због велике користи коју су ова царства остваривала, [[Енглеска]], [[Француска]], и [[Холандија]] су почеле да оснивају колоније и да праве сопствену трговачку мрежу у Америци и Азији.{{sfn|Ferguson|2004|p=2}} Низ ратова које је у 17. и 18. веку Енглеска водила са Холандијом и Француском омогућио јој је да постане доминантна колонијална сила у Северној Америци и Индији.
Ред 8:
Независност коју су [[Тринаест колонија]] у [[Северна Америка|Северној Америци]] стекле 1783. након [[Амерички рат за независност|Америчког рата за независност]] допринела је да Британија изгуби неке од својих најстаријих и најнасељенијих колонија. Након ових догађаја пажња британских власти усмерила се ка [[Азија|Азији]], [[Африка|Африци]], и [[Тихи океан|Пацифику]]. Победа над [[Прво француско царство|Наполеоновом Француском]] 1815. Британији је омогућио да несметано влада широм света наредних сто година. Колоније са претежно белачким становништвом добиле су висок степен аутономије а неке су добиле статус доминиона.
До почетка 20. века [[Немачко царство|Немачка]] и [[Сједињене Америчке Државе]] смањиле су преимућство Британије у области привреде. Сукоби немачке и британске буржоазије, који су уследили, били су главни узроци избијања [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Овај сукоб је нанео тежак ударац Британији и у људству као и у привреди. Иако је одмах након завршетка Првог светског рата достигла највећи обим територије, Британија више није била једина индустријска или војна сила. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], британске колоније у југоисточној Азији окупирао је Јапан. Упркос победи Британије и њених савезника, британски престиж је окрњен а пад
== Порекло (1497–1583) ==
[[Датотека:Matthew-BristolHarbour-Aug2004.jpg|thumb|upright|Копија брода -{''The Matthew''}-, који је [[Џон Кабот]] користио на његовом другом путовању то [[Нови свет]]]]
Темељи
Даљих покушаја да се успоставе Енглеске колонике у Америкама није било до доба владавине [[Елизабета I Тјудор|Елизабете -{I}-]], током задњих деценија 16. века.{{sfn|Canny|1998|p=35}} [[Енглеска реформација|Протестантска реформација]] је унела раздор између Енглеске и [[Католичка црква|Католичке]] Шпаније.<ref name="ferguson3"/> Године 1562, [[Списак енглеских монарха|енглеска круна]] је санкционисала [[Гусари|пирате]] [[John Hawkins|Џона Хокинса]] и [[Френсис Дрејк|Франциса Дрејка]] да отпочну робовско-пљачкашке нападе на Шпанске и Португалске бродове дуж обале Западне Африке<ref>{{harvnb|Thomas||pp=155—158}}</ref> с цијем упада у Атлански трговачки систем. Ти напади су одбијени и касније, са пооштравањем [[Англо-шпански рат (1585—1604)|Англо-Шпанских ратова]], Елизабета је подржала даље пиратске нападе ан Шпанске луке у Америкама и на флите на путу кући преко Атлантика, натоварене благом из [[Нови свет|Новог света]].{{sfn|Ferguson|2004|p=7}} Истовремено, утицајни писци попут [[Richard Hakluyt|Ричарда Хаклајта]] и [[Џон Ди|Џона Диа]] (који је први користио термин
=== Ирске плантаже ===
Мада је Енглеска каснила за другим Европским силама у успостављању прекоморских колонија, она је била ангажована током 16. века у насељавању Ирске протестантима из Енглеске и Шкотске, следећи преседане који датирају још из доба [[Норманска инвазија Ирске|Норманске инвазије Ирске]] 1169. године.{{sfn|Canny|1998|p=7}}{{sfn|Kenny||p=5}} Неколико особа које су помогле у успостављању плантажа у Ирској је такође учествовало у раној колонизацији Северне Америке, а посебно група која је позната као -{''[[West Country men]]''}-.{{sfn|Taylor||p=119, 123}}
==
{{Main|Енглеске прекоморске некретнине}}
Године 1578, [[Elizabeta I|Елизабета -{I}-]] је одобрила патент [[Humphrey Gilbert|Хамфрију Гилберту]] за откриће и прекоморску експлорацију.{{sfn|Andrews||p=187}} Те године, Гилберт је испловио за [[Кариби|Западну Индију]] са намером да се супротсави пиратима и успостави колонију у Северној Америци, али је експедиција прекинута пре него што је прешао Атлантик.{{sfn|Andrews||p=188}}{{sfn|Canny|1998|p=63}} Године 1583. он је покушао по други пут, идући том приликом до острва [[Њуфаундленд]], чију луку је формално прогласио Енглеским власништвом, мада није дошло до насељавања. Гилберт није преживео повратак у Енглеску, и наследио га је његов полубрат, [[Волтер Роли]], коме је Елизабета одобрила његов сопствени патент 1584. године. Касније те године, Роли је формирао [[Роанок колонија|колонију Роанок]] на обали данашње [[Северна Каролина|Северне Каролине]], али је недостатак залиха угроковао пропаст колоније.<ref>{{harvnb|Canny|1998|pp=63—64}}</ref>
Године 1603, [[Џејмс I Стјуарт|Џејмс -{VI}-, краљ шкота]], узашао на енглеско пријестоље и године 1604. је договорен [[Мир у Лондону (1604)|мир у Лондону]], завршавајући непријатељства са [[Шпанска империја|Шпанијом]]. Сад у миру са својим главним ривалом, пажња Енглеске се преусресредила са запљењивања колонијалних инфраструктура других нација на посао успостављања својих сопствених прекоморских колонија.{{sfn|Canny|1998|p=70}}
=== Америке, Африка и трговина робљем ===
Ред 38:
Године 1670, [[Чарлс II Стјуарт|Чарлс -{II}-]] је инкорпорирао [[краљевска прокламација|краљевском прокламацијом]] [[Hudson's Bay Company|Компанију Хадсоновог залива]] (ХБЦ), дајући јој монопол над [[трговина крзном|трговином крзном]] у области познатој као [[Рупертова земља]], која ће касније формирати велики део [[Канада|Доминиона Канада]]. Французи су често нападали утврђења и трговачке насеобине које је Компаниха Хадсоновог залива успоставила, јер су они основали своју трговачку колонију у суседној [[Нова Француска|Новој Француској]].<ref name="buckner25">{{harvnb|Buckner|2008|p=25}}</ref>
Две године касније, инагурисана је [[Краљевска афричка компанија]], добијајући од краља Чарлса трговински монопол над снабдевањем робљем британских колонија на Карибима.{{sfn|Lloyd|1996|p=37}} Од почетка, [[ропство]] је било база
Године 1695, [[Шкотски парламент]] је одобрио повељу [[Компанија Шкотске|Компаније Шкотске]], која је успоставила насеље 1698. на [[Панамско сужење|Панамском сужењу]]. Опкољена суседним шпанским колонистима [[Ново краљевство Гранаде|Нове Гранаде]], и унесрећена [[маларија|маларијом]], колонија је напуштена две године касније. [[Дариенова шема]] је била финанцијски промашај за Шкотску — четвртина Шкотског капитала{{sfn|Magnusson||p=531}} је изгубљено у том подухвату — и тиме је стављена тачка на Шкотска надања за успостављање
== Британски злочини над домороцима колонија ==
|