Словаци у Републици Српској — разлика између измена

== Историјат ==

[[Датотека:Словачка породица Ципар.jpg|мини|десно|300п|Словачка породица Ципар у Прњавору]]

 

Досељавање [[Словаци|Словака]] у Бијељину почело је [[1885]]. године када 12 породица из мјеста [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]], [[Ковачица]], [[Љуба (Шид)|Љуба]], [[Бингула]] и [[Бачки Петровац]] насељавају у [[Љељенча|Љељенчи]]. [[Словаци]] су почели да се насељавају у Бијељини у потрази за бољим животним условима. Населили су се у село [[Љељенча|Љељенчу]] надомак [[Бијељина|Бијељине]]. Наиме, тада је земља у околини Бијељине била јефтина, јер су се бегови масовно селили у [[Турска|Турску]]. Јозеф Бартош, заједно са својом породицом долази [[1888]]. године из Ковачице, а фамилија његове супруге Еве [[1892]]. године из [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивница]]. Породица Грња, тачније брачни пар Мишо и Сузана Грња, заједно са својих деветоро дјеце доселили су се [[1913]]. у Бијељину из мјеста [[Љуба (Шид)|Љуба]] код Шида. {{sfn|Извјештај|2015|p=112}} Први досељеник из породице Шимон, био је Штефан звани Пишта, који је у Бијељину дошао [[1897]]. и ускоро постао један од највећих бијељинских земљопосједника.{{sfn|Извјештај|2015|p=113}} Сви Словаци који су се тада доселили у Бијељину били су пољопривредници. Поред пољоприведе, неки од Словака су су били и занатлије; коларски и ковачки занати су били међу најзаступљенијим. Једини познати изузетак, је Јозеф Сенохрадски, индустијалац који је [[1902]]. г. купио земљу и изградио једну од најмодернијих циглана у тадашњој Бијељини. За разлику од прве, трећа генерација Словака у Бијељини се након [[1945]]. године окреће ка школовању и даје већи број интелектуалаца. Словаци у Бијељини, посебно они који су били економски моћнији, значајно су допиносили и развоју овог краја. <ref>{{cite web|title=Удружење Словака Семберије "Јурај Јаношик"|url=http://www.bijeljina.org/novosti/2056/152/Udruzenje-Slovaka-Semberije-Juraj-Janosik.html|work=Бијељина данас|accessdate=19. 7. 2016}}</ref> Сенохрадски и Шимонови били су најугледније породице међу Словацима у Бијељини. Одржавали су добре односе са свим националностима и у великој мјери допринијели развоју града Бијељине. Михајл Шимон је као волонтер у два мандата био члан Извршног одбора општине Бијељина, а за свој рад одликован је указом [[Петар II Карађорђевић|Краља Петра II]] од [[30. децембар|30. децембра]] [[1937]]. године, ''Златном медаљом за грађанске заслуге.'' Михајл Шимон и његовој супрузи Јулијани. Они су даровали 4,5 дунума земље у Љељенчи за изградњу основне школе као и велики новчани прилог. Јулијана Шимон је била један од оснивача ''Потпорног друштва за образовање женске дјеце „Кнегиња Зорка”'', што потврђује повеља друштва од [[30. септембар|30. септембра]] [[1937]]. године која јој је додијељена у знак захвалности.{{sfn|Словаци у Бијељини|2005|p=12}}