Барски сабор (1199) — разлика између измена

Властољубиви Вукан Немањић се прогласио краљем Далмације и Диоклеје, у инат свом [[Стефан Првовенчани|брату]] који је постао српски краљ. Вукан се обратио папи с молбом за признање његовог краљевског звања и достојанства. Римско свјештенство је искористило раздор међу браћом да оствари своје циљеве. Пошло им је за руком да Вукана начине савезником. [[Папа Иноћентије III]] искористио је Вуканово расположење и његово писмено обраћање. Он је одлучио да му 1199. године пошаље своје легате, Јована капелана и ипођакона Симеона, с инструкцијама шта све треба да исправе и да посију сјеме католичанства[[католицизам|католицизма]]. Папа је писао писма Вукану и његовом брату и њиховим женама и свом нижем свјештенству српске цркве, у којима — намећући им жељу да се прикључе римској цркви, препоручује да благонаклоно приме његове легате као њега самога. У писму се правда да се он као Христов намјесник не може свуда сам појављивати. У закључку препоручује свима да без поговора прихвате све што установе и одлуче његови легати.