Starenje — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Робот: обликовање ISBN-а |
||
Ред 80:
* Mnogi muškarci su pogođeni gubitkom kose, a žene ulaze u [[menopauza|menopauzu]].
Biološki gladano, starenje čoveka počinje pri začetku [[organizam|organizma]] ili rođenju, jer su podela ćelija i rast tada najbrži i postepeno se usporavaju kako vreme prolazi.<ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=|id=ISBN 978-9958-10-686-
Drugim rečima, starenje počinje i odvija srazmerno povećanju verovatnoće prirodne [[smrt]]i. Životne tabele pokazuju verovatnoću smrti u svakoj fazi individualnog života. Ove tablice se koriste za životno osiguranje, koje kompanije primenjuju za procenu stope osiguranja života, kao i za penzijsku politiku. Ispostavilo se da najmanje šanse da umru imaju tek odrasli mladi. Za devojke je ovo već oko 14. rodine. Biolozi smatraju je da je ovo vreme najznačajnije za reprodukciju ili za individualnu prošlost. Pretpostavla se da je vrhunac doba za reprodukciju u istoriji čovečanstva bio niži nego danas.
Mnogi [[gen]]i mogu biti izraženi samo u nekim ili u različitim fazama života. Bilo koji [[alel]] gena koji ometa reprodukciju ima manje šanse da se prenese u sledeću generaciju. Frekvencija takvih gena u [[populacija|populaciji]] tada će automatski biti smanjena. Tako je [[prirodna selekcija]] praktično otklonila sve nasledne efekte koji smanjuje [[plodnost]].<ref>Medawar P. B. & J.S. (1983): Aristotle to Zoos: a philosophical dictionary of biology. Harvard University Press, Harvard. {{page|year=|id=ISBN 978-0-674-04537-8|pages=}}</ref><ref>Comfort A. (1956): Ageing: the biology of senescence. Routledge & Kegan Paul, London.</ref><ref>Williams G. C. (1957): Pleiotropy, natural selection and senescence. Evolution, 11: 98-411.</ref>
Međutim, kasnije u životu, nasleđeni nedostaci imaju malo ili nikakav uticaj na populaciju u celini. U stvari, tokom života naše ćelije nakupljaju oštećenja svoje [[DNK]], koja su slučajna, ali uzrokuju da postepeno postaju manje održive. Ljudi imaju izvesne vrste ćelija koje se nikada, ili rijetko, dele tokom odraslog života. [[Mišić]]ne ćelije i većina [[neuron]]a nikada se ne dele u odraslom životnom dobu. Očigledno, one prikupljaju oštećenja, a ne samo [[DNK]]. Nasleđuju se takođe i razni [[genetika|genetički]] uslovi koji imaju učinak u kasnijem životu, kao što je [[Hantingtonova horea]]. Dvostruki efekti kašnjenja nasleđa i gomilanje oštetećenja su glavne odrednice procesa starenja. [[Protozoa|Protisti]] ne stare: oni se dele, a sledeća generacija je jednako dobra/slaba kao i prošle.<ref>McGowan C. (1999): Diatoms to dinosaurs: the size and scale of living things. Penguin, London. {{page|year=|id=ISBN 978-0-14-028104-
Odavno je poznato da se [[nerv]]no [[tkivo]] stari tokom [[Онтогенетско развиће човека|rasta i razvoja ljudskog organizma]]. Između 30. i 90. godina života broj [[neuron]]a u [[kičmena moždina|kičmenoj moždiniu]] se smanji približno za 20%, a ukupna [[mozak|moždana]] masa za 10%. Te promene su praćene smanjenjem funkcionalnosti ostalih bitnih tkiva i struktura za njegovo održavanje, kao što su mreža [[kapilar]]a, koja ih snabdeva [[kiseonik]]om i hranljivim [[materija]]ma, a odnosi štetne produkate [[metabolizam|metabolizma]].
| |||