Архимандрит Арсеније (Гаговић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
{{Биографија
| име = Арсеније Гаговић
| презиме =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| слика =
| опис_слике =
| ширина_слике = 250п
| пуно_име =
| опис_слике =
| дан_рођења =
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 1817.
| место_смрти =
| држава_смрти =
}}
'''Архимандрит Арсеније Гаговић''', игуман [[манастир Пива|манастира Пиве]], син Јованов, рођен у Крушеву у Пиви, на ријеци [[Комарница (река)|Комарници]] које је потопљено услед изградње хидроцентрале, познат у историјским изворима, народној пјесми и предању као Арсеније Пивски или хаџи Арсеније зато што је два пута путовао у [[Јерусалим]], поуздано је обновитељ манастира Пива.
 
Година његовог рођења није утврђена, а у Пивски манастир дошао је из [[Манастир Хиландар|Хиландара]] [[1788]]. године и нашао га у жалосном стању, спаљена и прекривена сламом. За судбину Пивског манастира, послије изградње, ова је обнова ([[1790]] — [[1793]]) била најзначајнија. За подухват обнове манастира, Арсеније је организовао угледне појединце и народ и имао подршку [[племе Пива|племена Пива]], [[Гацко]], [[Рудине]], [[племе Никшић|Никшић]] и [[Фоча]]. Кад је обновио манастир, отпутовао је у [[Истанбул|Цариград]] ([[1794]]) ради прибављања [[ферман]]а за Пиву и са пута се срећно вратио [[1795]]. године.
 
Арсеније је са пута донио 6 књига “Житија свјатих” која прилаже “у Светоуспенски манастир Пиву, у моју очевину”, како је својеручно записао.
Ред 32:
Његова просвјетна улога, такође је значајна и разноврсна, увијек је тијесној вези са ослободилачком, тако да је у одређеним тренуцима изједначавао важност ослобађања од турских освајача са просвећивањем народа.
 
Оваква укупна активност Арсенија Гаговића јасно доказује да је он био умна глава, да је имао веома развијену напредну политичку и патриотску свијест, да је био човјек велике енергије и чврстих моралних кодекса. Стога није ни чудно што је Пивски манастир захваљујући архимандриту Арсенију Гаговићу, крајем [[18. век|XVIII]] и почетком [[19. век|XIX19. вијека]] доживио врхунац као политички и слободарски центар.
 
О смрти Арсенија Гаговића говори запис у ''Љетопису манастира Пиве'':