Стефан Вукановић Немањић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = Стефан Вукановић Немањић
| слика = Loza Nemanjica Decani e 1.jpg
| опис_слике =
| датум_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
| место_рођења = <!-- nema na wikipodacima -->
Линија 23 ⟶ 22:
'''Стефан Вукановић Немањић''' је био син [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]] и брат [[Ђорђе Немањић|Ђорђа]] и [[Дмитар Немањић|Дмитра Немањића]]. Он је ктитор и градитељ [[Манастир Морача|манастира Морача]]. Стефан је био син Вукана, владара [[Зета (држава)|Зете]] и унук [[Стефан Немања|Стефана Немање]], рашког великог жупана. Његов отац Вукан је умро око 1208. године. Ђорђе је владао Зетом до [[1216]]. године, када је она постала део српске државе. У периоду од [[1251]]–[[1252]]. године саградио је манастир Морачу.
== Биографија ==
У повељи краља [[Урош I Немањић|Уроша]] [[Дубровачка република|Дубровчанима]] од 23. августа 1254. године јављају се као сведоци кнез Ђорђе и жупан Стефан. Уколико је овде реч о синовима жупана Вукана, то је и први писани траг о Стефану. Уз њих се јавља и архиепископ [[Арсеније I Сремац|Арсеније]], што сведочи о високом положају који су браћа заузимала у тадашњој Србији. Ђорђе као Вуканов наследник фигурира у Зети у првој половини 13. века. Помен Стефана поред брата сведочи да је и он имао значајан положај. Имамо и податак да је носио титулу [[жупан
=== Оснивање манастира Мораче ===
{{Главни чланак|Манастир Морача}}
Стефан се не помиње у заклетви верности [[Млетачка република|млетачком]] дужду из 1208. године. То је посредан доказ да је у том тренутку био малолетан, те се може закључити да је рођен после 1194. године. Први пут га срећемо у изворима када је већ био у зрелим годинама. Стефан је, наиме, први од Вуканових потомака који је иза себе оставио задужбину - манастир Морачу. Манастир је смештен северозападно од Брскова. На манастиру се налази натпис:
Линија 37 ⟶ 36:
Оснивање манастира Мораче потврђено је повељом српског краља Уроша, која данас није сачувана. Један њен део исписан је на зиду мале цркве Светог Николе у манастирској порти Мораче у 17. веку (1639. године). Да је повеља чувана у манастиру у 19. веку сведочи [[Јегор Коваљевски]], Рус који је 1838. године боравио у Морачи где је имао прилику да лично у рукама држи повељу. Коваљевски је оставио и штуре податке о изгледу повеље. Писана је у облику свитка, садржала је међе манастирског властелинства<ref>Јечменица, 56-9</ref>.
=== Стефан на фрескама ===
[[Датотека:Klaster Moraca z 12.stol, v udoli stejnojmenne reky.jpg|
Стефан је једини Вуканов син који је насликан на лозама [[Немањићи|Немањића]] и то на три од четири сачуване лозе: [[Лоза Немањића (фреска у Грачаници)|Грачаница]], [[Лоза Немањића (фреска у Пећкој патријаршији)|Пећ]] и [[Лоза Немањића (фреска у Дечанима)|Дечани]]. Међутим, поред његовог имена не налази се титула жупана, већ титула кнеза. Како је приликом осликавања лоза Немањића вођена велика пажња приликом навођења титула, објашњење треба тражити у претпоставци да је Стефан у време владавине краља Уроша уздигнут за кнеза. Као кнез, Стефан је морао добити одређене територије на управу. Свакако је разумно претпоставити да су се оне налазиле у држави његовог оца, односно у Дукљи, где је Стефан могао наследити свога брата Ђорђа. Ово, међутим, не наилази на потврду у историјским изворима<ref>Јечменица, 61</ref>.
Манастир Морача обновљен је у 16. веку, приликом чега је поново осликан ктиторски портрет Стефана. Уз портрет се налази натпис: "краљ Стефан, син великог кнеза Вукана, унук Светог Симеона Немање". Титула краља сведочи да су Стефана краљем сматрали његови поданици у Дукљи. Са њоме није могао иступати званично, јер су већ две личности у том тренутку носиле титулу краља: Урош и његов брат Владислав који се у изворима последњи пут јавља 1263/4. године. Стефан је приказан на челу поворке, поред своје супруге, као млад човек са дугом брадом, одевен као племић. Судећи према натпису на фресци, Стефан се непосредно пред смрт замонашио<ref>Јечменица, 62-63</ref>.
Линија 45 ⟶ 44:
На западном зиду наоса осликани су крстасти мотиви који сведоче о правој титули Стефана - титули кнеза. Бранковићев летопис и Загребачки родослов титулишу Стефана као великог кнеза. У Загребачком родослову стоји податак да у Морачи почивају Стефанове "неповређене мошти свете", што наговештава да је Стефан пред смрт канонизован<ref>Јечменица, 64</ref>.
== Референце ==
{{reflist|2}}
Линија 51 ⟶ 50:
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|chapter=Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку|title=Манастир Морача|year=2006|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2011|volume=83
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79-93}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970
* Јечменица, Дејан, Немањићи другог реда, Филозофски факултет Универзитета у Београду (2018)
{{refend}}
| |||