Петар Ичко — разлика између измена

м
Разне исправке
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Разне исправке)
| место_рођења = [[Катраница (Еордеја)|Катраница]]
| држава_рођења = {{застава|Османско царство}}
| датум_смрти = [[16.{{Датум мај]] [[смрти|1808]].|5|16|||}}
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{зас слика|Flag of Revolutionary Serbia.svg}} [[Карађорђева Србија]]
Из Земуна, гдје се склонио од дахија, враћа се у Србију да помогне у подизању [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Митрополит [[Стефан Стратимировић]], који га је добро познавао, истиче његову способност и признаје утицај. Био је веома добар пријатељ са [[Јанко Катић|Јанком Катићем]] и [[Алекса Ненадовић|Алеском Ненадовићем]], а послије се спријатељио са [[Карађорђе Петровић|Карађорђем]].{{sfn|Ћоровић|1997|p=407}} Као представник устаника на преговорима са Турцима у [[Цариград]]у 1806. године, заједно са кнезом Милићем из Ћићевца, кнезом Живком Параћинцем и секретаром Стеваном Јевтићем, изнио је српске захтјеве са циљем закључења мира, касније познатог као [[Ичков мир]]. Октобра исте године, враћа се са вешћу из Цариграда да је [[Висока порта|Порта]] прихватила српске захтјеве да Србија добије независну унутрашњу управу и све тврђаве у земљи, да се протјерају јањичари и крџалије, али под условом да у знак султановог суверенства у Београду буде султанов мухасил са 150 Турака, коме ће српски кнезови предавати годишњи данак Порти. Иако је добио задатак да оде у Цариград и узме царски берат (новембар 1806 — фебруар 1807), до остварења мира није дошло пошто су Срби наставили борбу за коначно ослобођење од Турака.<ref name="Петар Ичко" />
 
Био је [[Слободно зидарство|масон]]. По оснивању београдског магистрата постао је његов први предсједник 1807. године. У мају 1808. године, када се враћао са једне гозбе у [[Топчидер]]у, нагло му је позлило и једва је дошао кући у Београд. Чинили су све да га спасу од отрова, али нијесу могли.{{sfn|Милићевић|1988|p=188}} Сумњало се да су га отровали пријатељи руског царског прeдставникапредставника [[Константин Родофиникин|Константина Родофиникина]]. Пишући о томе, [[Милан Ђ. Милићевић|Милан Милићевић]] је 1888. године рекао:{{цитат|Од кога му је дошла смрт, не знам, али знам, да му Срби морају бити вазда захвални за његове разумне и родољубиве радове...|}} Сахрањен је код манастира [[Манастир Раковица|Раковице]].{{sfn|Милићевић|1988|p=189}}
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Милићевић Ђ.|first=Милан|title=Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба|year=1888|location=Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ненадовић|first=Матија|editor=Ковачевић, Љубомир|title=Мемоари Проте Матије Ненадовића|year=1893|location=Београд}}
* {{cite journal|ref= harv|last=Вукићевић|first=Миленко|year=1905|title=Неколико прилога за расветљење Ичкова мира|journal=Дело|volume=34|location=Београд|pp=265–270}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ћоровић|first=Владимир|title=Историја српског народа|year=1997|location=Београд}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Пауновић|first=Маринко|title=Срби: биографије знаменитих: А-Ш|year=1998|location=Београд}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscatCommonscat|Petar Ichko}}
* [https://www.avantartmagazin.com/petar-i-naum-icko-i-cuvene-beogradske-kafane/ Петар и Наум Ичко и чувене београдске кафане] avantartmagazin.com
 
1.572.075

измена