Битка код Баточине (1804) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 3:
| битка= Битка код Баточине
| део= [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]
| слика =
| величина_слике = 300п
| опис_слике =
| датум = [[4. април]] - [[7. април]] [[1804]].
| локација= [[Баточина]]
| узрок=
Ред 17:
| јачина1=
| јачина2=
| губици1 = око 100
| губици2 = око 400
| цивилне жртве=
Ред 38:
| AlternativeMap =
<!--first label/marker-->
| label1 = [[Београд]]
| label1_size = 60
| position1 = right
| background1 = <!-- or: background, bg1, bg -->
| mark1 = Tux Paint fortress.svg
| mark1size =
| link1 = <!-- or: link -->
| coordinates1= {{coord|44.820556|20.462222}}
<!--second label/marker-->
Ред 50:
| label2_size = 60
| label2_width=
| position2 = bottom
| background2 = <!-- or: bg2 -->
| mark2 = Big battle symbol.svg
| mark2size =
Ред 62:
Чувши ово Карађорђе је већ [[6. април]]а ([[25. март]]а) неприметно стигао са војском под Баточину. Са шесто коњаника заузео је падину Црвеног брега, а пешаке је послао према Брзану, поред шуме Рогот, под заповедништвом лепеничког кнеза [[Ђука Филиповић|Ђуке Филиповића]].<ref name=autogenerated1 /> Он се придружио [[Димитрије Парезан|Димитрију Парезану]] који је већ држао тај положај.<ref name=autogenerated2 /> Пред напад Карађорђе је изашао испред устаника и рекао им је:<ref>Причање савременика, pp. 116.</ref>
 
{{цитат2|''Немојте пуцати докле моја пушка не пукне.<br />

Не бојте се Турака је мало, а нас је много,<br />они се бију за господство<br />а ми за Слободу да можемо данути душом.}}''
 
Заузевши положаје, [[7. април]]а ([[26. март]]а) почео је нов напад устаника.<ref name=autogenerated2 /> Турци и Арбанаси су одлучили да се повуку према Јагодини где је требало да се састану са Кучук Алијом и да даље наставе према Београду.<ref name=autogenerated2 /> Међутим на путу према Јагодини, у шуми Рогот чекали су их устаници на челу са Ђуком Филиповићем и Димитријем Парезаном, па су Турци одлучили да излаз траже према [[Кијево (Баточина)|Кијеву]] кроз Кијевски поток.<ref>Жика Марковић, Запис о Брзану, Брзан 2000. pp. 70.</ref>