Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи (уреди)

Верзија на дан 20. април 2019. у 07:38

16 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке
м (pravopis; козметичке измене)
м (Разне исправке)
'''Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи''' је била скупштина одржана у [[Нови Сад|Новом Саду]] 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]] [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].
 
== Крај Великог рата (1914-19181914—1918) ==
Након капитулације [[Немачко царство|Немашког царства]] у Првом Светском рату (1918) кренуле су серије масовних договора који су постигнути у наредних 5 година. Сваки договор је био намењен одређеној држави на страни Централних сила ([[Немачко царство|Немачка]], [[Аустроугарска]], [[Османско царство]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарска]]). Одмах након уговора везаних за Немачку, на ред је дошла [[Аустроугарска]]. Предстојећи договори подразумевали су распарчање Аустроугарске на више држава и самоуправних области ([[Њемачка Аустрија|Аустрија]], [[Краљевина Мађарска|Мађарска]], [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Држава СХС]], [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводина]], [[Срем]], [[Трансилванија]]...). Када су се мировни преговори завршили Краљевина Србија је кренула да врши офанзиву у [[Војводство Србија и Тамишки Банат|тадашњој Војводини]] и почела са окупацијом. Међутим, становници скоро свих насеља су Српску војску доживели као ослободиоце и српски војници нису примењивали никакву форму насиља док су поносно марширали највећим градовима регије. Након ослобођења Бачке и Барање и поделе Војводине (у доњем делу текста) формирала се такозвана '''Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи''' која ће преузети контролу над овим подручијима.
 
После пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански [[Срби]], а на челу ове управе налазио се [[Српски Народни Одбори|Српски Народни Одбор]] из Новог Сада.
 
Дана 25. новембра 1918. године, сазвана је Велика народна скупштина [[Срби|Срба]], [[Буњевци|Буњеваца]] и осталих [[Словени|Словена]] у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији (на скупштини је било укупно 757 делегата, од којих 578 [[Срби|Срба]], 84 [[Буњевци|Буњевца]], 62 [[Словаци|Словака]], 21 [[Панонски Русини|Русин]], 6, [[Немци|Немаца]], 3 [[Шокци|Шокца]], 2 [[Хрвати|Хрвата]] и 1 [[Мађари|Мађар]]), а 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са [[Држава Словенаца, Хрвата и Срба|Државом Словенаца, Хрвата и Срба]], да би формирала Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Међу делегатима је било седам жена.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/370387/Dan-kada-su-prvi-put-glasale-zene-iz-Subotice Дан када су први пут гласале жене из Суботице („Политика”, 20. децембар 2016)]</ref>
 
Према прогласу објављеном 17. новембра, право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година. Посланици су бирани по општинама, по један посланик на хиљаду грађана, а изабрани су на јавним зборовима, акламацијом.<ref>Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005, страна 194.</ref>
 
== Подела покрајине између Србије, Румуније и Мађарске ==
Са завршетком Великог рата (1914-19181914—1918) дошло је до још већих спорова између држава које су имале претензије на одређене територије. Један од највећих спорова на територији бивше Аустро-Угарске монархије био је заправо између Србије и Румуније. На територији некадашње Аустријске покрајине "Војводство Србија и Тамишки Банат" <ref>{{Citation|title=Војводство Србија и Тамишки Банат|date=2018-09-11. 09. 2018|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8_%D0%A2%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82&oldid=20865656|language=sr-Cyrl|accessdate=2018-8. 12-08. 2018}}</ref> живели су у већини Срби, али и велики број Румуна и Русина (који су одувек били најкарактеристичнији за Румунске кнежевине). Као што смо могли видети у једном од претходних наслова, након распарчавања Аустро-Угарске државе, Краљевина Србија је окупирала ову покрајину. Међутим, уз добре дипломатске односе две државе су нашле адекватну поделу, чак иако је она била јако погубна по Србе. Подела је обухватала припајање највећег дела Баната Румунији (која током рата није окупирала ни део ове области) у којој је живело доста Срба (који и дан данас живе на југозападу Румуније). Договор је такође подразумевао и предају веома важног града у то време, тачније Темишвара, Румунији<ref>{{Citation|title=Темишвар|date=2018-11-13. 11. 2018|url=https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B2%D0%B0%D1%80&oldid=21046675|language=sr-Cyrl|accessdate=2018-8. 12-08. 2018}}</ref>. Мађарска је по споразумима који су претходно потписани такође имала право на нешто ове територије, па су јој две државе доделиле малу област у најсевернијем делу покрајине. Ускоро након овога Краљевина СХС ће се формирати и веома брзо решити територијалне спорове са Краљевином Италијом. Након тога Краљевина СХС се дели на више административних области и добија међународно признање.
 
== Референце ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Крестић|first=Василије|authorlink=Василије Крестић|title=Срби у Угарској 1790-1918|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Матица српска}}
* {{Cite book|ref=harv|last1last=Попов|first1first=Чедомир|authorlink1authorlink=Чедомир Попов|last2=Попов|first2=Јелена|title=Аутономија Војводине - српско питање|year=2000|edition=2. доп.|location=Сремски Карловци|publisher=Кровови|url=https://books.google.com/books?id=5r4VAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1996|volume=14|issue=2|pages=39-73|url=http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1996_2.pdf|pages=39-73}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Хорват|first=Александар|title=Барања 1918-1922|year=2013|location=Нови Сад|publisher=Мало историјско друштво|url=https://books.google.com/books?id=ebsQrgEACAAJ}}
{{refend}}
Autobot
Ботови
1.572.075

измена

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Посебно:МобилнеРазлике/21819749”