Животи краљева и архиепископа српских — разлика између измена

 

Данилов зборник је настао спајањем биографија српских владара и архиепископа, првобитно писаних са различитим наменама. Због тога Зборник представља скуп различитих књижевних жанрова. Зборник садржи 20 биографија (пет владара и петнаест архиепископа) обухватајући период историје српске средњовековне краљевине од 1227. до 1335. године и српске цркве од 1233. до 1275. године.

Зборник садржи житија следећих личности: [[Стефан Радослав|Радослава]], [[Стефан Владислав|Владислава]] (кратке биографије), [[Урош I Немањић|Уроша]]-[[Драгутин Немањић|Драгутина]], [[Јелена Анжујска|Јелене]], [[Милутин Немањић|Милутина]], [[Стефан Дечански|Стефана Дечанског]], [[Душан Силни|Душана]], [[Арсеније I Сремац|Арсенија Сремца]], [[Јоаникије I|Јоаникија I]], [[Јевстатије I Српски|Јевстатија I]], [[Сава II|Саве II]], [[Данило I (архиепископ српски)|Данила I]], [[Јаков (архиепископ српски)|Јакова]], [[Јевстатије II Српски|Јевстатија II]], [[Сава III|Саве III]], [[Данило II (архиепископ српски)|Данила II]], [[Никодим I Српски|Никодима]], патријарха [[Јоаникије II|Јоаникија I]], патријарха [[Патријарх српски Сава IV|Саве I]], [[Јефрем (српски патријарх)|Јефрема]].

 

 

Сматра се да је најпре настало Јеленино житије<ref>Макданиел (1991), 218</ref>. Оно је писано у потребе формирања култа српске краљице, те се хронолошки смешта у период три године након њене смрти, када је Јелена проглашена светом (један од услова за [[Канонизација|канонизацију]] било је постојање прославних састава о свецу). Како је Јелена умрла 1314. године, њено житије настало је до 1317. године. У покушају да се одреди година писања Драгутиновог житија, проблем прави недостатак поузданих података са којим циљем је житије писано. Како оно до данашњих дана није дошло у оригиналу, већ у прерађеној верзији, а интерполираним завршетком, питање је да ли је Драгутиново житије требало да послужи легализацији Милутинових наследника који, противно [[Дежевски споразум|споразуму у Дежеву]], преузимају улогу настављача светородне лозе [[Немањићи|Немањића]]. У том случају, Драгутиново житије настало би у периоду од 1321. до 1324. године<ref>Макданиел (1991), 218-219</ref>. Уколико то није случај, житије је можда настало и касније. Милутиново житије, слично Јеленином, морало је настати у првим годинама након његове смрти, дакле између 1321. и 1324. године<ref>Макданиел (1991), 219</ref>. Писање Арсенијевог житија треба везати за период обнове цркве Богородице Одигитрије у Пећи (1324-1337; време архиепископа Данила). Јевстатијево житије није могуће одредити када је писано.

 

Од осталих житија које садржи зборник, Данило је можда написао и житије Јоаникија I, док се за остала житија српских архиепископа, између Јоаникијевог и Даниловог, сматра да су убачена како би се попунила празнина у писању историје српске цркве. Због тога су ова житија веома кратка, односно садрже свега по неколико реченица. Састављали су их највероватније Данилови настављачи<ref>Макданиел (1991), 219</ref>.

 

 

 

Промене и интерполације у Даниловом зборнику извршене су од стране његових ученика. Један од главних разлога јесте жеља настављача да појачају улогу свога учитеља у животима српских владара. Тако се може рећи да главну улогу у житијима Даниловог зборника игра управо Данило. У Драгутиновом житију, на пример, промењен је крај како би се појачала Данилова улога у измирењу браће, по завршетку грађанског рата (1301-1311/12). У Милутиновом житију је такође, из сличних разлога, промењен завршни део. Подвлачи се Данилова улога у зидању [[Манастир Светог Стефана|Бањске]] и догађајима везаним за Милутинову смрт. У истом житију интерполирана је прича о побуни Стефана Дечанског (1314) чиме се једини пут у читавом зборнику нарушава хронологија. Дечански на власт долази 1306. године, а побуна, која је била 1314. године описује се одмах после Стефановог доласка у Зету, пре догађаја из 1311. године. Ова интерполација представља увод у житије Стефана Дечанског које отпочиње Милутиновом смрћу и његовим уздизањем на престо. Драгутиново житије подељено је у два дела. Житије краља Уроша уствари представља почетни део житија краља Драгутина, јер се не описује цео Урошев живот, већ само догађаји везани за рођење и побуну краља Драгутина која је резултирала битком код Гацка и променом на престолу. Овим догађајима додат је реторички увод и тако сачињено Урошево житије<ref>Макданиел (1991), 220-222</ref><ref>Макданиел (1985), 177-180</ref>.

 

 

 

Први значајнији рад о Даниловом зборнику у 20. веку написао је [[Владимир Ћоровић]] (1921) који је писао о односу Зборника и дела Доментијановог<ref>Ћоровић (1921), 21-33</ref>. Он је, путем паралела између Доментијанових и Данилових житија, доказао да се Данило у писању биографија служио делом свога претходника као узором. [[Љубомир Стојановић]] (1923) пише о интерполацијама у Даниловим биографијама<ref>Стојановић (1923), 97-112</ref>. Зборником се бавио чак и археолог [[Милоје Васић]] (1926)<ref>Васић (1926), 231-264</ref>. Важан рад о Зборнику написао је Никола Радојчић као предговор издању из 1935. године<ref>Радојчић (1935)</ref>. [[Ђорђе Радојчић]] је такође написао неколико значајних радова о Зборнику. [[Дамњан Петровић]] написао је 1971. године рад о Зборнику у историографији<ref>Петровић (1971), 357-382</ref>. Читав зборник радова посвећен је архиепископу Данилу.

 

Приликом проучавања Даниловог зборника потребно је водити рачуна о политичкој ситуацији у времену када је дело настајало<ref>Хафнер (1971), 131-133</ref>. Како је циљ Данилов био да створи идеалан лик краља Милутина, из биографија је избацио све оно што не помаже у изградњи таквог модела<ref>Петровић (1972), 170-174</ref>. Тако дело које је остало иза њега садржи бројне празнине. Поједине догађаје из живота Милутина, Драгутина и Јелене знамо на основу грчких или западних извора, као и из дипломатичке грађе. Данило, нпр, не говори о женидби Милутина и [[Симонида Немањић|Симониде]], покушајима женидбе Милутина са Аном, не описује грађански рат који је трајао пуну деценију, не описује ратове Милутина са [[Угарско краљевство (1000–1526)|угарским]] краљем [[Карло Роберт|Карлом Робертом]], Драгутиново учешће у [[Грађански рат у Угарској (1301—1310)|грађанском рату]] у Угарској, ослепљење и прогонство Стефана Дечанског у Цариград, код Милутиновог таста [[Андроник II Палеолог|Андроника II]], повратак Стефана Дечанског, његове борбе са братом [[Константин Немањић|Константином]] и [[Стефан Владислав II|Стефаном Владиславом II]]<ref>Мошин (1976), 109-111</ref>. Имајући на уму да је Милутиново житије највероватније писао у време владавине Стефана Дечанског, он је морао у потпуности прескочити периоде затегнутих односа Милутина и Драгутина. Они су наступили након Милутиновог приближавања Византији 1299. године када је покушао изиграти договор из Дежева (1282). Пишући о тим догађајима, Данило би разоткрио нелегитимност доласка на власт тадашњег краља. Због тога Милутинов син Константин ниједном речју није поменут у Зборнику. Такође, Данилов настављач не даје информацију да је Стефан Дечански убијен од стране свога сина Душана, што налазимо код [[Григорије Цамблак|Григорија Цамблака]]. Поједине податке дају нам [[Анонимни опис источне Европе]] из 1310. године и [[Гијом Адам]], као и [[Византијско царство|византијски]] историчари [[Георгије Пахимер]], [[Нићифор Григора]], [[Теодор Метохит]], [[Георгије II Цариградски ‎|Георгије Кипарски]], [[Теодул Магистар]] и [[Манојло Фил]]. Често коришћење топоса и библијских цитата били су неки од начина којима је Данило покушавао да избегне да пише о правој политичкој ситуацији<ref>Хафнер (1974), 171-172</ref>.

 

{{reflist|3}}

 

* Животи краљева и архиепископа српских, Архиепископ Данило, Српска књижевна задруга, Београд (1935)

 

{{refbegin|2}}

* Васић, Милоје, Архиепископ Данило: монах и уметник, Београд, Државна штампарија Краљевине СХС (1926), 231-264