Гориво које се користи у реакторима са водом под притиском је обогаћен са неколико процента [[уранијум]]а 235. Након обогаћивања [[уранијум-диоксид]]а, прашак се спаљује на високој температури како би се добиле тврде керамичке таблете обогаћеног уранијум оксида. Таблете округлог облика се онда стављају у цеви које су направљене од некорозивног материјала, зирконијума, а потом испуњене [[хелијум]]ом како би се повећао пренос енергије и лакше детектовале мане. Ове цеви су онда повезане у горивни елемент, који чине језгро реактора или активну зону реактора. Најчешће ови реактори имају око 200 до 300 горивних елемената, што је око 100 -{t}- уранијума укупно. Обично су цеви поређане у виду четвороугаоника, димензија од 14x14 до 17x17 шипки (цеви). Дужина горивних елемената је око 4-{m}-.
Замена горива у већини реактора је након 18-24 месеца, где се обично замењује само трећина горива са новим горивним елементима.