|
'''Пети Васељенски Сабор''' је одржан током [[мај]]а и [[јун]]а [[553]]. године у [[Цариград]]у и то је други [[васељенски сабор]] одржан у [[Престоница|престоници]] [[Византијско царство|Византије]]. Сазвао га је цар [[Јустинијан I]]. Сабор је преформулисао Халкидонску дефиницију тако да је акценат још више стављен на божанско у [[Христ]]у. Овај сабор је осудио [[оригенисти|оригенисте]].
ПЕТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР ЦАРИГРАДСКИ
Одржан је у Цариграду од 5. маја до 4. јуна 553.г. у време цара Јустинијана (527-565). Овај сабор се није бавио новом јереси, већ је само на нов начин поново разматрао проблем монофизита, несторијанства и оригенизма. Цар је учинио покушај да монофизите врати у Цркву.
У том циљу је у Цариграду одржан сусрет православних и монофизитских теолога 532. године. За монофозите је било несхватљиво што је Црква осудила Несторија, а није осудила љеговог учитеља Теодора, епископа мопсуестијског (428), затим Теодора Кирског и Иву Едеског, који су отворено подржавали Несторија. Додуше, последњу двојцу осудио је ткз. „Разбојнички сабор“ (449), а били су оправдани и враћени у црквену заједницу на Четвртом сабору (451).
Цар Јустинијан који је био православан, али и Црква у целини пристали су да се на дневни ред поново ставе ове поменути три личноси из V века. Тако је чердесетих година VI века на Истоку настао богословско – догматски документ „Три поглавља“, који се бави управо спорним трима личностима.
Истовремено на Истоку су вођене веома оштре расправе око Оригена и његовог спорног учења.
Тим поводом је на локалномсабору у Цариграду 544.г., којим је председавао патријарх Мина, Ориген је осуђен, а осуда је изречена у 15 анатема.
Истовремено је било и противника, особито на Западу, да се осуде ова тројица епископа.
Говорило се да се оваквим поступком доводи у питање ауторитет једног Васељенског сабора, затим, како се може судити онима који су већ давно умрли, итд.
Сабору у Цариграду присуствовало је око 165 епископа, а председавао је цариградски патријарх Евтихије. Папа Вигилије био је у Цариграду, али и не на сабору, мада је све саборске одлуке признао.
Сабор је потврдио осуду Теодора Мопсуестијског, који је већ у својој Цркви био осуђен као јеретик, затим је, сходно Три поглавља сабор осудио неке списе епископа Теодорита Кирског, који су били против Кирила Александријског, а такође је осуђено и Писмо Иве Едеског које је упутио епископу Марију у персијски град Ардаршир. У овом писму Иво сврсатава Кирила међу јеретика и брани Несторија.
Пети васељенски сабор је потврдио догматско дело Трећег и Четвртог сабора, осудио је неке личности и њихова дела којима се претходна два сабора нису детаљно бавила. Не може се прихватити гледиште неких протестантских и римокатоличких теолога да је Пети сабор био ревизија Халкидикона и његовог догматског дела.
Међутим, и овим уступком који је Црква учинила монофизитима, ипак није успео покушај де се они поврате у Цркву. Црквена икономија је овога пута дала слабе резултате.
{{клица-вера}}
| 