Свемир (космологија) — разлика између измена

 

[[Датотека:Magedurger Halbkugeln Luftpumpe Deutsches Museum.jpg|мини|left|Оригинална Магдебургова атмосфера (доле лево) коришћена ради демонстрације Ото вон Герикове вакуумске пумпе (десно)|alt=Стаклени излог држи механички уређај са држачем, уз две металне хемисфере да би вукле конопце]]

 

У 15. веку, немачки геолог Никола Кузански је шпекулисао да [[свемир|универзум]] није имао центар и обим. Није веровао да универзум, иако није неограничен, није могао бити сматран ограниченим, с обзиром на то да није имао никакве границе у оквиру којих би могао бити задржан.{{sfn|Tassoul|Tassoul|2004|p=22}} Ове идеје су довеле до шпекулација о бесконачној димензији свемира италијанског филозофа [[Ђордано Бруно|Ђордана Бруна]] у 16. веку. Проширио је Коперникову хелиоцентричну космологију до концепта бесконачности универзума испуњеног супстанцом која се назива етар, и која се не одупире кретању небеских тела.{{sfn|Gatti|2002|pp=99–104}} Енглески филозоф [[Вилијам Гилберт]] је дошао до сличног закључка, тврдећи да су звезде видљиве нама само зато што су окружене танким етром или празнином.{{sfn|Kelly|1965|pp=97–107}} Овај концепт етра је настао међу древним грчким филозофима, међу којима су Аристотел, који је из њега саставио теорију о томе како се крећу небеска тела.{{sfn|Olenick|Apostol|Goodstein|1986|p=356}}

Локални међупросторни медијум је област свемира који се налази на удаљености од 100 [[парсек]]а (pc) од Сунца, што га чини занимљивим не само због своје близине, већ и због његове интеракције са Сунчевим системом. Ова запремина се скоро па подудара са облашћу свемира који се назива [[Локални мехур]], која је карактеристична по мањку густих, хладних облака. Формира шупљину у спиралној галаксији Орион Млечног пута, са густим молекуларним облацима који леже на њеним границама, као што су [[Сазвежђе|сазвежђа]] [[Змијоноша (сазвежђе)|Змијоноша]] и [[Бик (сазвежђе)|Бик]]. Ова запремина садржи око 10⁴–10⁵ звезда, и локални међузвездани гас чини противтежу атмосферама које окружују ове звезде, са запремином сваке сфере која варира у зависности од локалне густине међузвезданог медијума.

 

 

=== Међугалактички свемир ===