Латински језик — разлика између измена

Како се од 2. века п. н. е. римска власт почела ширити по читавом [[Средоземно море|Средоземљу]], тако је и латински језик излазио из оквира древне Италије и прерастао у светски језик. У развоју латинског језика пресудну су улогу одиграли први римски књижевници, који су свој језик ратара и војника постепено, по угледу на [[грчки језик]], усавршавали и оспособљавали да са лакоћом и логично искаже и најсложенију књижевну, поетску или филозофску мисао. Речник се почео нагло богатити кованицама ствараним у духу грчког речника, синтактичким конструкцијама, стилским фигурама, и за веома кратко време створен је -{''sermo urbānus''}-, језик којим су писали образовани [[Антички Рим|Римљани]]. Најстарији натписи на латинском језику потичу из 6. века п. н. е. Први споменик књижевног латинског језика представљају ''Закони дванаест таблица'' из 5. века п. н. е, а последњи је [[Јустинијан I|Јустинијанов]] ''Кодекс римског грађанског права'' из 6. века. Овај стандардни латински језик, којим је написана готово целокупна сачувана [[римска књижевност]], примењиван је у хришћанској теологији, филозофији, природним наукама, праву и администрацији током следећа два миленијума, све до 19. века, да би и данас остао присутан и често незаменљив у политичкој, научној и стручној терминологији.

 

 

== Латинизација ==