Сомбор — разлика између измена

40 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
Разне исправке; козметичке измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м (Разне исправке; козметичке измене)
| назив = Сомбор
| име генитив=Сомбора
| слика = FileДатотека:Sombor collage.jpg
| опис_слике = Сомбор- колаж слика ([[Зграда Бачко-Бодрошке жупаније у Сомбору|Нова градска кућа]], [[Католичка црква и жупни уред у Сомбору|Римокатоличка црква у Сомбору]], Католичка црква у Сомбору, [[Српска православна црква Светог Георгија у Сомбору|Српска православна црква Светог Георгија]], [[Крушперова палата и кула у Сомбору|Крушперова палата]], [[Градска кућа у Сомбору|Стара градска кућа у Сомбору]], Манастир Светог Архиђакона Стефана, [[Зграда Народног позоришта у Сомбору|Народно позориште у Сомбору]], Главна пешачка улица)
| грб =COA_Sombor.png
| површина = 1.178
| шира површина= 275,8
| становништво = 47.623
| извор_становништво =
| година_становништво =
| избори=[[24.04.]].[[2016]].
}}
'''Сомбор''' је градско насеље и седиште [[Град Сомбор|града Сомбора]] и [[Западнобачки управни округ|Западнобачког управног округа]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. било је 47.623 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.
 
== Природно-географски положај ==
[[Датотека: Stara Gradska kuca.jpg|мини|250п|д|Стара градска кућа]]
Град Сомбор се налази у северозападном делу [[Војводина|Војводине]], односно [[Србија|Србије]]. Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30" источне географске дужине и 46°34'15" и 46°03'20" северне географске ширине Територија се према [[север]]у граничи са [[Мађарска|Мађарском]], на [[североисток]]у са општином [[Суботица]], на истоку општином [[Бачка Топола]], на југоистоку са општином [[Кула (град)|Кула]], на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином [[Апатин]] и на [[запад]]у са територијом [[Хрватска|Републике Хрватске]].
Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 кмkm, а од Будимпеште 220 кмkm. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, Надморске висине распона 90-100 -{m}- и алувијална раван [[Дунав]]а, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа.
Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7.
који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај општине у односу на друга подручја.
Од 1786. г. Сомбор је и седиште Бачке (касније Бачко-бодрошке) жупаније.
 
Напредак Сомбора ће потрајати до размећа [[19. век|19.]]. и [[20. век]]а, када — без обзира што [[1905]]. године град добија и електричну струју, убрзано се електрифицирајући — почињу да јављају први знаци стагнације, који ће се умножити након Првог светског рата и кулминирати поделом [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] на бановине, када се укидају жупаније, а Сомбор улази у састав [[Дунав]]ске бановине.
 
[[Датотека:Sombor Norma.jpg|мини|250п|д|Зграда Сомборске Норме где је основана прва школа за учитеље код јужних Словена]]
{{bar box
|float=center
|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>
|titlebar=#AAF
|width=300px
 
== Спорт ==
Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем [[Шах]]овског [[Друштво|друштва]] ([[1867]]), Клуба [[мач]]евалаца ([[1872]]), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи [[АК Маратон Сомбор|Маратон]] ('''1873'''), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења [[1887]]. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из [[Монтреал]]а [[1976]]. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега ([[1971]]) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом [[Вујадин Секулић|Бане Секулића]] у финале Купа победника купова Европе ([[1981]]) и сребрним медаљама са [[Олимпијада|Олимпијаде]] у [[Москва|Москви]] (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта. [[Никола Јокић]] је [[кошарка]]шки репрезентативац и постао је други [[Срби]]н у НБА лиги који је постигао четрдесет поена на једном мечу.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&dd=11&nav_id=1229578 |title=Jokić sve bliži rekordu Peđe Stojakovića |publisher=b92 sport |date=11. 022. 2017|accessdate=11. 022. 2017}}</ref>
;Знаменити спортисти
{{div col|2}}
* [[Застава специјална возила Сомбор|Zastava specijalna vozila Sombor]]
* [[Вујадин Секулић|Бане Секулић (фабрика)]]
* [[Боја Сомбор А.Д.|Боја Сомбор А. Д.]]
* [[Александро]]
* [[Борели]]
1.572.075

измена