Сомбор — разлика између измена

| слика = FileДатотека:Sombor collage.jpg

| становништво = 47.623

'''Сомбор''' је градско насеље и седиште [[Град Сомбор|града Сомбора]] и [[Западнобачки управни округ|Западнобачког управног округа]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]]. било је 47.623 становника (према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]. било је 51.471 становника), док са околином има 87.815 становника.

Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 кмkm, а од Будимпеште 220 кмkm. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, Надморске висине распона 90-100 -{m}- и алувијална раван [[Дунав]]а, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су дисециране воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа.

Напредак Сомбора ће потрајати до размећа [[19. век|19.]]. и [[20. век]]а, када — без обзира што [[1905]]. године град добија и електричну струју, убрзано се електрифицирајући — почињу да јављају први знаци стагнације, који ће се умножити након Првог светског рата и кулминирати поделом [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] на бановине, када се укидају жупаније, а Сомбор улази у састав [[Дунав]]ске бановине.

|title=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]].<ref>[http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf Етничка структура након пописа 2011.]</ref>

Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем [[Шах]]овског [[Друштво|друштва]] ([[1867]]), Клуба [[мач]]евалаца ([[1872]]), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи [[АК Маратон Сомбор|Маратон]] ('''1873'''), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења [[1887]]. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из [[Монтреал]]а [[1976]]. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега ([[1971]]) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом [[Вујадин Секулић|Бане Секулића]] у финале Купа победника купова Европе ([[1981]]) и сребрним медаљама са [[Олимпијада|Олимпијаде]] у [[Москва|Москви]] (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта. [[Никола Јокић]] је [[кошарка]]шки репрезентативац и постао је други [[Срби]]н у НБА лиги који је постигао четрдесет поена на једном мечу.<ref>{{cite web|url=http://www.b92.net/sport/kosarka/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&dd=11&nav_id=1229578 |title=Jokić sve bliži rekordu Peđe Stojakovića |publisher=b92 sport |date=11. 022. 2017|accessdate=11. 022. 2017}}</ref>

* [[Боја Сомбор А.Д.|Боја Сомбор А. Д.]]