Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м (Разне исправке; козметичке измене)
{{Инфокутија Библиотека
| име = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
| оригинално_име =
| слика = Библиотека 01.jpg
| наслов = Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''
| држава = {{застава|Србија}}
| град = [[Београд]]
| map_caption =
| map_alt =
|latitude=
|longitude=
| оснивање = [[1926]].
| затварање =
| обим = 1.700.000 публикација
| површина =
| посетиоци =
| директор = [[Александар Јерков|проф. др Александар Јерков]]
| председник =
| превоз =
| мрежа =
| веб = [http://www.unilib.rs Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић'']
| адреса = Булевар краља Александра 71, Београд
}}
 
'''Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''''' је научна [[библиотека]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и налази се у згради у [[Булевар краља Александра|Булевару краља Александра]] 71. Она је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији [[Србија|Србије]] и то: у Београду на територији града Београда и подручјима [[Мачвански управни округ|Мачванског]], [[Колубарски управни округ|Колубарског]], [[Подунавски управни округ|Подунавског]], [[Браничевски управни округ|Браничевског]], [[Шумадијски управни округ|Шумадијског]], [[Поморавски управни округ|Поморавског]], [[Борски управни округ|Борског]], [[Зајечарски управни округ|Зајечарског]], [[Златиборски управни округ|Златиборског]], [[Моравички управни округ|Моравичког]], [[Рашки управни округ|Рашког]], [[Расински управни округ|Расинског]], [[Нишавски управни округ|Нишавског]], [[Топлички управни округ|Топличког]], [[Пиротски управни округ|Пиротског]], [[Јабланички управни округ|Јабланичког]] и [[Пчињски управни округ|Пчињског управног округа]].<ref name="матичност">{{cite web |title=Решење о одређивању библиотека које обављају матичне функције у библиотечко-информационој делатности (Сл. гласник РС, бр. 122/12) |url=http://www.kultura.gov.rs/lat/dokumenti/propisi-iz-oblasti-kulture/resenje-o-odredjivanju-biblioteka-koje-obavljaju-maticne-funkcije-u-bibliotecko-informacionoj-delatnosti- |website=Министарство културе и информисања РС |accessdate=12. 4. 2019}}</ref>
Служи наставним и научним потребама [[Студент|студената]], универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је [[24. мај]], ''Дан словенске писмености'' посвећен просветитељском раду [[Ћирило и Методије|Св. Ћирила и Методија]].
 
По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састојао од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], усвојен од стране универзитетског Сената, потекао од [[Павле Поповић|Павла Поповића]], професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја [[1921]]. године, [[Урош Џонић]] именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
 
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{Cite book|last=Џонић|first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|dateyear=2011. |publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник Карнегијеве задужбине, [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate=011. 099. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{Cite book|last=Михајлов|first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918—1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
 
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан веб сајт|accessdate=044. 11. 2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника. Акредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године у складу са Правилником о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]] који доприносе образовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite web|title=Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, 18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна библиотека Србије|accessdate=044. 11. 2017}}</ref>
 
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од значајних активности овог одељења је едукација наставника и сарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и студената основних и дипломских студија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. Тематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
-{OPAC}- се у библиотеци користи од [[1989]]. године упоредо са лисним каталогом. Од [[1998]]. године се више не ажурира лисни каталог већ се нови подаци уносе само у електронски каталог. Позајмица је аутоматизована. Доступан је 24 сата дневно преко Интернета.
==== Претраживање електронског каталога ====
Постоје три типа претраживања електронског каталога.<ref>{{cite web|title=Претраживање каталога|url=http://unilib.libguides.com/ld.php?content_id=31567384|website=Водичи кроз научне области Универзитетске библиотеке|accessdate=12. 022. 2018}}</ref>
* Основно претраживање
* Изборно претраживање
 
== Одељење за народну књижевност ==
Одељење за народну књижевност се налази у Дому [[Војислав Јовановић Марамбо|Војислава М. Јовановића Марамбоа]] у Бирчаниновој улици број 24. Ово одељење је смештено у породичну кућу коју је [[1883.]]. године саградио Мата Јовановић. Славка Јовановић, Марамбоова сестра, завештала је ову грађевину Универзитетској библиотеци заједно са његовим књигама, рукописима и личним стварима. Дом Војислава Јовановића Марамбоа је уписан у регистар музеја-галерија. Одељење за народну књижевност Универзитетске библиотеке отворено је у Дому [[1988.]]. године.<ref name='Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"' />
 
Посебна библиотека Војислава М. Јовановића садржи 6292 свезака личне библиотеке која обухвата студије о народној књижевности које је Војислав сакупљао. У фонду се налази и његова рукописна заоставштина (са аутографима, исечцима, исписима, преписком и личним документима), више од 1300 фотографија, 22 фотографске плоче,<ref name='Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"' /> намештај (каљеве пећи, гарнитуре за седење од дрвета у оријенталном стилу и Војислављева радна соба) и лични предмети (радио-апарат, плоче класичне музике, велики кофер који га је пратио на свим путовањима)<ref name="Blic">{{cite web |last1last=Krivokapić |first1first=Branislav |title=Filmsko blago sačuvao od propasti |url=https://www.blic.rs/vesti/reportaza/filmsko-blago-sacuvao-od-propasti/tm2z7e1 |website=Blic |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>, затим књиге и часописи из народне књижевности који се набављају за потребе Универзитетске библиотеке.
 
Одељење за народну књижевност објављује заоставштину Војислава М. Јовановића, организује стручне скупове, представља публикације из фолклористике и припрема изложбе из фонда ове библиотеке.<ref name='Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић"'>{{citeCite book |title=Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" |dateyear=2001 |isbnid=ISBN 86-7301-007-1 |pages=[30-31]}}</ref>
 
=== Дом Војислава Јовановића Марамбоа ===
=== Спомен соба Исидоре Секулић ===
<center><gallery widths="250px" heights="180px" perrow=4>
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 06.jpg|<center>Библиотека Исидоре Секулић, [[11. новембар]] [[1986.]].
Датотека:Спомен соба Исидоре Секулић.JPG|<center>
Датотека:Писаћи_прибор_Исидоре_Секулић.jpg|<center>Писаћи прибор Исидоре Секулић.
</gallery></center>
<center><gallery widths="200px" heights="200px" perrow=4>
Датотека:Библиотека_некада.jpeg|<center>Библиотека некада.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 10.jpg|<center>Улаз.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 14.jpg|<center>Студентска читаоница.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 11.jpg|<center>Професорска читаоница, 11. новембар 1986.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 08.jpg|<center>Магацин.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 12.jpg|<center>Библиотекари су некада носили радне мантиле.
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 17.jpg|<center>Библиотекари Универзитетске библиотеке, [[1953.]].
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 05.jpg|<center>Говор Драгослава Јанковића, ректора Универзитета у Београду у студентској читаоници [[20. маја]] [[1976.]].
Датотека:Univerzitetska biblioteka u Beogradu 19.jpg|<center>Биста [[Светозар Марковић|Светозара Марковића]] у дворишту Библиотеке, дело [[Стеван Боднаров|Стевана Боднарова]] направљено [[1946]].
</gallery></center>
Датотека:Univerzitetska biblioteka, Beograd 10.jpg|<center>Поглед из [[Булевар краља Александра|Булевара краља Александра]].
Датотека:Univerzitetska bibloteka.jpg|<center>Фасада.
Датотека:Хххх.JPG|<center>Улаз из жабље перспективе.
Датотека:DSC 0145 copy.jpg|<center>Хол.
Датотека:Lisni.katalog.jpg|<center>Лисни каталог.
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Водич Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" |year=2001|id=ISBN 86-7301-007-1 |pages=[30-31]}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Михајлов|first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Џонић|first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|dateyear=2011. |publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}
* Марковић, Радосав (1968). ''Универзитетска библиотека у Београду (1921—1945)''. Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије. Београд.
* ''A Guide to the "Svetozar Marković" Univerzitety Library'' (2001). Univerzitety Library "Svetozar Marković". Belgrade.
1.572.075

измена