Прогон Срба у Босни и Херцеговини (1914—1918) — разлика између измена

'''Прогон Срба у Босни и Херцеговини''' у раздобљу од [[1914]]. до [[1918]]. године представља организовани [[прогон]] који су над [[Срби у Босни и Херцеговини|српским народом]] у [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босни и Херцеговини]] вршиле [[аустроугарска|аустроугарске]] државне и војне власти. Прогон је започео непосредно након [[Сарајевски атентат|Сарајевског атентата]], а потом је настављен током трајања [[Први светски рат|Првог светског рата]] (1914-1918). Прогон је спровођен од стране аустроугарских цивлних, полицијских и војних власти, а био је усмерен не само против српских политичких и народних првака, већ и против српског цивилног становништва, које је тешко пострадало од аустроугарских [[Шуцкори|шуцкора]].{{sfn|Ћоровић|1920|p=}}

У неким процесима против чланова организације „[[Млада Босна]]” [[1915.]] године суђена су чак 142. оптужена. На суђењу у [[Бања Лука|Бања Луци]] за велеиздају је оптужено чак 156 угледних Срба, како чланова „Народне одбране”, тако и предводника и чланова културних и спортских друштава - „Просвјете” и „Сокола”. Међу оптуженима су били деветнаест свештеника, четрнаест учитеља, пет професора, два љекара, два инжињера, један адвокат, дванаест чиновника, тридесет два трговца и трговачка помоћника, шест гостионичара, тринаест занатлија, осам државних чиновника, дванаест ђака, двадесет шест сељака и двије жене. Шеснаесторица оптужених осуђени су на смрт вјешањем, док је већина осуђена на казне затвора различитог трајања. Српска влада, која се у то вријеме налазила у прогонству у [[Грчка|Грчкој]], покренула је активност да спаси осуђене на смрт. Влада је успјела да подстакне [[Ватикан]] да се заинтересује за судбину осуђеника. Ватикан је био наклоњен Аустроугарској и Централним силама у току [[Први свјетски рат|Првог свјетског рата]], али је папи [[Бенедикт XV|Бенедикту Петнаестом]] и његовим савјетницима било јасно да би драконске казне и погубљење четворице православних свештеника имало лош одјек у свијету и нарушило углед Аустроугарске. Кардинал Пијетро Гаспари је у мају [[1916.]]. године упутио писмо аустроугарским властима, залагајући се за ублажавање казни осуђенима на Бањалучком процесу. Ускоро се овом, током првих мјесеци неуспјешном настојању, придружио и шпански краљ [[Алфонсо XIII од Шпаније|Алфонсо Тринаести]]. Тек када је дошло до смјене на аустријском пријестолу, нови цар Карло прихватио је ове молбе и смртне пресуде су преиначене у казне доживотног затвора.