Неутрон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 33:
}}
У [[Физика|физици]], '''неутрон''' је [[субатомске честице|субатомска честица]], симбол {{SubatomicParticle|Neutron}} или {{SubatomicParticle|Neutron0}}, без наелектрисања и са масом од 940 [[Електронволт|MeV]]/[[брзина светлости|-{c}-]] <sup>2</sup> (1.6749 х 10<sup>-27</sup> -{kg}-, мало већом од масе [[протон]]а). Његов [[Спин]] је 1/2. Неутрон је саставни део [[Атомско језгро|језгра]] сваког [[атом]]а осим најраспрострањенијег [[изотоп]]а [[водоник]]а, чије се језгро састоји само од једног протона. Како се протони и неутрони слично понашају унутар
Хемијска и нуклеарна својства нуклеуса су одређена бројем протона, који се назива [[атомски број]], и бројем неутрона, званим [[neutron number|неутронски број]]. [[Масени број|Атомски масени број]] је укупни број нуклеона. На пример, [[угљеник]] има атомски број 6, и његов широко заступљени изотоп [[carbon-12|угљеник-12]] има 6 неутрона,<ref>{{cite web|url=http://www.ncsu.edu/ncsu/pams/chem/msf/pdf/IsotopicMass_NaturalAbundance.pdf |title=Table of Isotopic Masses and Natural Abundances |year=1999|format=PDF}}</ref> док његов ретки изотоп [[carbon-13|угљеник-13]] има 7 неутрона. Неки елементи се јављају у природи са само једним [[stable nuclide|стабилним изотопом]], као што је [[флуор]]. Други елементи имају више стабилних изотопа, као што је [[калај]] са десет стабилних изотопа.
Унутар нуклеуса, протони и неутрони су међусобно везани путем [[rezidualna jaka nuklearna sila|нуклеарне силе]]. Неутрони су неопходни за стабилизацију
Неутрон је есенцијалан у продукцији нуклеарног горива. У деценији након што је неутрон открио [[Џејмс Чедвик]] 1932. године,<ref name="Chad1932">{{cite journal|last=Chadwick |first=James|year=1932
| |||