Копривница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 41:
== Срби у Копривници ==
Крајем 18. века у Копривници је отворио трговачку радњу Јаков Љубичић родом из Жегара, по повратку из Русије. Копривнички купац Тома Лацковић претплатио се 1803. године за чувену Стојковићеву књигу "Физика".<ref>Атанасије Стојковић: "Физика", будим 1801-1803.</ref> Копривчанин Павел Решковац је 1814. године набавио преведену Фенелонову књигу о Телемаху.<ref>Фенелон: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814.</ref> Вукову књигу "Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона"" купио је 1849. године у Копривници, Иван Ткалец бележник општински. Стеван Решковац из Копривнице је 1856. године платио да се излије једно звоно за сиромашну православну цркву у [[Вировитица|Вировитици]].
Месни пароси у Копривници у првој половини 19. века били су калуђери из Лепавине. Када је Копривницу посетио пре 1833. године [[Јоаким Вујић]] путописац и књижевник српски, парох је био отац Генадије. Домаћин калуђер Генадије је живео са ђаком Симом, који му је служио. Копривница је тада по његовом опису краљевска варош у Крижевачком комитету, на обали реке Драве. Место има око 600 домова са 7.000 становника. Постоји српска православна црква и неколико српских трговачких кућа.<ref>Јоаким Вујић: "Животоописаније и чрезвичајна његова прикљученија", Карловац 1833.</ref>
| |||