Према старијем предању, она је супруга врховног [[бог]]а [[Зевс]]а, али касније је проглашена једном од његових многобројних љубавница. У [[Дидима|Дидими]] крај [[Милет]]а је са Зевсом зачела божанске [[близанци|близанце]], али је [[љубомора|љубоморна]] Зевсова супруга [[Хера]] покушала да спречи порођај своје супарнице. Зато је Лето дуго лутала [[свет]]ом јер ниједно место није желело да је прими. [[бременитост|Бремениту]] Лето је прогањала и [[аждајазмај]]ица [[Питон]] (или зато што ју је Хера послала или зато што је знала да ће је убити Летин син Аполон). Тек када је дошла до острва [[Дел]]а и њеним становницима обећала [[богатство]] и [[слава|славу]], могла је да ступи на њега како би се [[порођај|породила]]. Према једном предању, Хера је одредила да Лето може да се породи само на месту које још [[Сунце]] није обасјало. Тада јој је помогла њена сестра Астерија која се била преобразила у [[стене|стену]] на дну [[море|мора]]. Стена је изронила и тако је настало [[острво]] које до тада није било обасјано Сунцем. Међутим, иако су све богиње дошле на острво како би присуствовале порођају, ту није био крај Летиним мукама. Хера је на [[Олимп]]у задржала једино богињу порођаја [[Илитија|Ејлејтију]], тако да Лето није могла да се породи девет [[дан]]а и девет [[ноћ]]и. [[Ирида]] је подмитила Ејлејтију дајући јој дивну [[злато|златну]] [[огрлица|огрлицу]] и када је богиња порођаја ступила на Дел, Лето се породила.<ref name="mit">[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref>
