Pošta Srbije — разлика између измена

 

== Istorija srpske poštanske službe ==

Za potrebe prenosa pošte u Srbiji je pod turskom vlašću postojala organizovana tatarska glasnička služba, čiji glasnici su se zvali [[Татарин|tatari]]. Glavni i jedini zadatak tatara bio je da brzo i sigurno prenesu pošiljke, po naređenju najvišeg organa vlasti. Zato su ovi glasnici morali da budu dobri jahači, izdržljivi i snalažljivi, a iznad svega odani. Ova institucija je, po oslobođenju od Turaka, preuzeta i korišćena u Srbiji za vezu sa Carigradom.

 

Prva organizovana poštanska služba kod Srba potiče iz vremena [[Први српски устанак|Prvog srpskog ustanka]], radi prenošenja naređenja, a pošiljke su prenosili seoski kmetovi (što se pominje i u [[Карађорђе Петровић|Karađorđe]]vom [[Криминални законик|Kriminalnom zakoniku]]). Za odmor i promenu konja turska tatarska služba imala je razvijenu mrežu [[Мензулана|menzulana]] i nju su, zajedno sa osobljem, koristili ustanici. Posle Drugog srpskog ustanka prenos pošte je u Srbiji imao vid opšte obaveze. Srbiji u to vreme nije bilo dozvoljeno da ima svoju uređenu političku vlast, pisane zakone i sudove, kao ni [[Ђумрук|đumruk]] (carinske takse) i menzulane. Zato je [[Кнез Милош|Knez Miloš]] upravljao zemljom usmenim nalozima i u tu svrhu je osnovao tatarsku službu za svoje lične potrebe.<ref name="katalog">{{cite book |last1=Đorđević |first1=Ljiljana |last2=Jovanović |first2=Milorad |last3=Sarić |first3=Željko |title=Tačka spajanja : Poštansko telegrafski telefonski PTT muzej (katalog) |date=2013 |publisher=Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija" |location=Beograd |isbn=978-86-7038-080-6}}{{COBISS|ID=198585612}}</ref>

 

=== Osnivanje zvanične srpske tatarske službe ===

[[Хатишериф из 1830. године|Hatišerifom iz 1830. godine]] Srbija dobija autonomiju kojom je srpskom narodu dozvoljeno da otvara svoje škole, bolnice, štamparije i pošte. Radi poboljšanja brzine i kvaliteta usluga javlja se potreba da se menzulane povežu u jedinstvenu organizaciju, pa Knez Miloš 1835. godine postavlja [[Jakov Jakšić|Jakova Jakšića]] za upravnika poštanskog saobraćaja.<ref name="katalog" />

<!-- Poslednji srpski tatarin Rista Prendić - https://www.aleksinac.net/?view=lat&action=news&id=rista-prendic-poslednji-srpski-tatarin&category=aleksinac/aleksincani -->

 

=== Osnivanje Srpske pošte i telekomunikacija ===

[[Датотека:Eksponati starih telegrafa u PTT Muzeju u Beogradu 04.jpg|200px|мини|десно|Morzeov telegrafski aparat (Ptt muzej u Beogradu]]

Pošte, kao stalna državna nadleštva, sa pravom korišćenja od strane privatnih lica pod opštim uslovima,{{napomena|opšti uslovi korišćenja poštanskih usluga: unapred propisana tarifa, redovan prijem i otpremanje pošiljaka i prenos po utvrđenom redu}} počinju da se otvaraju 1840. godine. Prva javna Pošta u Beogradu bila je smeštena u menzulani u [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Knez Mihailovoj ulici]] (danas se na tom mestu nalazi zgrada [[Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu|Likovne akademije]]). Prvi zakonski akt o osnivanju poštanske organizacije u Kneževini Srbiji donet je ''[[27. oktobar]] [[1843]] (15. oktobra po starom kalendaru).'' kao „Ustrojenije poštanskog zavedenija“.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Dan-marke-i274205.sr.html Dan marke („Politika“, 29. oktobar 2013)]</ref>

 

Morse's telegraph station (PTT museum in Belgrade, Serbia) 06.jpg

Morse's telegraph station (PTT museum in Belgrade, Serbia) 07.jpg

</gallery></center>

 

* [http://www.posta.rs/ Zvaničan sajt JP PTT saobraćaja „Srbija“]

* [http://www.posta.rs/struktura/lat/o-nama/hronologija.asp Hronologija javnog poštanskog saobraćaja u Srbiji od 1840. do 2000. godine]

 

{{Поште у Европи}}