Rajner Verner Fasbinder — разлика између измена

Filmsku karijeru otpočinje s dva kratkometražna filma, „Gradski lutalica” (-{Der Stadtsreicher}-, 1965.) i „Mali haos” (-{Das kleine Chaos}-, 1966), a 1969. snima svoja tri prva dugometražna igrana filma („Ljubav je hladnija od smrti” — -{Liebe ist kalter als Tod}-; „-{Katzelmacher}-”; „Bogovi kuge” — -{Gotter der Pest}-); u sva tri očigledni su uticaji [[Jean-Luc Godard|Žan-Lika Godara]], [[politički film|političkog filma]] i pozorišnog iskustva, a njihova monotona retorika i naglašene socijalno-polititičke teze jasne su oznake dnevnopolitičkih [[pamflet]]izma. U filmu „Zašto je poludeo gospodin R.?” (-{Warum lauft Herr R. Amok?}-, 1970.), u kojem se mirni činovnik veša u toaletu nakon što je poubijao celu svoju porodicu, najjasnije dolazi do izražaja Fasbinderov koreniti protest protiv apsurdnosti građanske egzistencije. Otkrivši privlačivost filmova [[Даглас Серк|Daglasa Serka]], Fasbinder se početkom 70-ih godina okreće [[melodrama|melodrami]] kao formi za iskazivanje svoga svetonazora. Tako, u suptilnoj homoerotskoj priči „Gorke suze Petre von Kant” (-{Die bitteren Tranen der Petra von Kant}-, 1972.) duševnu nestalnost ženskih likova pokušava da izdigne na nivo opšteljudske patnje, dok u filmu Efi Brist (-{Fontane Effi Briest}-, 1974.) profinjenom osećajnošću otkriva sociološke aspekte jedne ljubavne veze iz -{XIX}- veka. U poslednjoj fazi stvaralaštva, u filmovima „Brak„[[Brak Marije Braun”Braun]]” (-{Die Ehe der Maria Braun}-, 1979.), „Lola” (1981.) i „Lili Marleen” (1981.) odstupa od stila komorne melodrame i na spektakularnoj istorijsko-političkoj pozadini kroz ženske likove simbolički portretiše sudbinu ratne i posleratne Nemačke.

* [[Brak Marije Braun]] (-{Die Ehe der Maria Braun}-, 1979.),