Шабац — разлика између измена

| слика = FileДатотека:Šabac- collage.jpg

| становништво = 53919

У другој половини [[15. век|XV века]]а, после пада тадашње [[Србија|Србије]] под турску власт, [[Турци]] овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала [[Сава|Саве]] благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву ''[[Шабачка тврђава|Бигир Делен]]'', не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније [[Аустроугарска|Аустро-угарској]]. Турци новосаграђеној тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског значи „онај који удара са бока”. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција.

Јануара 1476. године краљ Угарске Матија Корвин шаље три легије, са готово 15 хиљада људи из Будима, које су се копном и бродовима прво спустиле до Београда, а потом узводно до Шапца. До Шапца су трупе мађарског краља стигле 12.Јануара 1476. године. Војска је одпочела са опсадом града. Шабачку тврђаву је тада од Мађара бранио Али-бег. Он је пре децембра 1476. послао у Шабац бројну војску. Градска посада је била опремљена топовима и муницијом, потпуно спремни за зимске услове, а људи и ствари су били у подрумима унутрашњег града. Са мађарске стране су били војни заповедници Вук Гргуревић-Змај Огњени Вук, Павле Кињажи и Влад Дракул. На спољним обалама опкопа, Матија Корвин је подигао логор за копнену војску, да спречи контакт посаде са спољним светом. На лицу места грађене су балисте и катапулти. Такође су прављени и покретни заклони који су ланцима померани ка градским зидинама. Упорно бомбардујући град, краљ је натерао посаду да се повуче из спољашњег у унутрашњи град. Борбе из непоследне близине и бомбардовање наставили су се наредна 22 дана. 2. Фебруара стигао је у непосредну близину града Али бег Михалоглуђ, али је краљ са војском кренуо Турцима у сусрет. Мађари су испалили пар хитаца из топова на Турке. Матија Корвин се послужио лукавством. Прво је форсирао фронтални напад, потом је повукао војску дубље у позадину, како би изморена посада града одахнула, а онда је под окриљем ноћи напао тврђаву преко бродова прислоњених уз зидине са бокова. Изморена посада није више могла да пружи отпор. После неколико недеља Матија Корвин је напокон 15. фебруара освојио Шабац<ref>Шабац град тврђава, Илустрована историја града Шапца.83,84,85</ref>

[[Датотека:Први запис Заслон, Дубровачки архив, 1454..jpg|110п|мини|десно|Заслон, [[1454.]].]]

Временски припада 12-1312—13 век. Априла 1968, неко мање насеље, на падини окренутој бари Бент, по површини се налазе фрагменти керамике.

Шабац је као град имао велики историјски и стратешки значај. Будући да се налази на повољној позицији где су се у прошлости укрштали путеви за Босну, Београд, Срем и Подриње, многе војсковође и освајачи су бирали баш подручије Шапца да ту воде одлучујуће битке. Сами Турци назвали су тврђаву на Сави „Ударач с бока”, што сведочи о стратешкој важности Шапца као утврђења и града. Такође о томе сведоче многе важне битке које су се одиграле у непосредној околини града, од Боја на Шапцу 1476, Аустријског напада на град 1788-тее у којој је прву војну акцију и рањавање доживео [[Јозеф Поњатовски]], затим [[Мишарска битка|Мишарске битке]] 1806-тее која се одиграла на брду Мишару 5 км источно на изласку из Шапца, затим боја на [[Бој на Равњу|Засавици]] недалеко од Шапца и [[Бој на Дубљу|боја на Дубљу]] 1815-тее, задње битке Другог српског устанка, која се одиграла у селу Дубље у околини Шапца, па до стратешке важности Шапца у току [[Церска битка|Церске операције]] 1914-тее и форсирања Саве током битке на Чеврнтији, која се одиграла на пољу Чеврнтија између Шапца и Сремске Митровице, па до [[Битка за Шабац|битке за Шабац]] из 1941-ве године. Шабац је био и једна од шест градова чији су кључеви предати књазу Михајлу. У периоду после Другог светског рата, Шабац добија на значају због фабричког погона Зорке, која је измештен из Суботице у Шабац 30-их година XX века, а који је унапређен 60-тих и 70-тих година XX века . Фабрички комплекс Зорка био је од државног приоритета за тадашњу Југославију.

[[Датотека:Szabács viadala, Šabac (Sabach) as in first written poem, 1476.jpg|300px300п|мини|десно|Запис Шабац (верзија Sabach) у [[Опсада Шапца (1476)|првој песми о Шапцу]] , Ki Szabács erős voltát elméllé, 3. стих, „онај ко Шабац чврсто утврди”, година 1476. ]]

Од 2010. године се у организацији УГ „[[Церски марш]]” одржава истоимена манифестација у част српских ратника, учесника [[Церска битка|Церске битке]]. У месецу августу се организује поход у дужини од 35 km од Шапца до [[Текериш]]а, на [[Цер (планина)|Церу]] и код спомен костурнице се одаје пошта и помен погинулим ратницима.<ref>{{cite web|title=Церски марш|url=http://cerskimars.org/|work=УГ "Церски марш"|accessdate=18. 10. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305130627/http://cerskimars.org/|archive-date=055. 033. 2016|dead-url=yes}}</ref>

Датотека:Cerski marš 2016. Šabac-Tekeriš 104.jpg

* магистрални путеви 59,5 кмkm (сви асфалтирани)

* регионални путеви 111,4 кмkm (сви асфалтирани)

* локални путеви 304,2 (асфалтирано 187,8 кмkm)

* некатегорисани путеви 2700 кмkm (асфалтирано само око 20 кмkm)

Датотека:OŠ Jevrem Obrenović Šabac 001.jpg|Основна школа „Јеврем Обреновић”

| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]].

* {{Cite book|ref=harv|title=Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo |last=Živanović|first=Dušica|publisher=Orion art |year=2004|isbn=978-86-83305-13-1|pages=}}