Скенер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:scanner.view.750pix.jpg|мини|десно|Стони скенер са отвореним поклопцем. Објекат скенирања је положен на површину за скенирање.]]
У области [[рачунарство|рачунарства]], појам '''скенер''' ({{јез-енг|scanner}}) има више значења. Појам скенера слика се односи на оптички улазни уређеј који омогућава да се цртеж, фотографија или штампани, односно рукописни текст претворе у код који одговарајући компјутерски програми могу да обраде, прикажу на екрану или одштампају. Скенирање слика (дигитализација слика) је поступак којим се слика (документ) претвара у облик погодан за пренос, обраду и чување у електронском формату. У свакодневној кућној или канцеларијској употреби могу се видети разне варијанте скенера:
 
* '''Ручни скенер''' ради на принципу ручног превлачења уређаја преко скенираног објекта. Може да скенира равну површину ширине до 10 -{cm}- и то црно-белу, сиву скалу и колор. Резолуција је до 800 -{dpi}- (тачака по инчу) и обично имају највише до 12 бита по боји. Намењен је скенирању мањих површина, сличица, односно логотипа. Ручни скенери су углавном монохроматски и били су у широј употреби током 90-их година 20. века, међутим иако је њихова популарност за скенирање докумената опала, употреба ручних 3D скенера је у даље велика у области индустријског дизајна, инжењеринга, инспекције и анализе, дигиталне производње као и у медицини. У уобичајеној употреби заступљени су углавном у облику [[бар-код|баркод]] читача. Јефтини су али дају најлошији квалитет репродукције. Међутим, крајем прве деценије 21. века појављују се ручни скенери специјализовани за скенирање фотографија који скенирају површину ширине А4 (210-{mm}-) са дубином скенирања од 24 бита. Код ових скенера је мобилност битна карактеристика и биће све популарнији у употреби.
 
* '''Положени, стони, десктоп скенер''' је најчешћа врста скенера у кућној и пословној употреби због доброг односа цене и радних перформанси. Обично користи [[А4]](210×297-{mm}-) или [[А3]](297×420-{mm}-) формат папира и може да скенира у пуном колору. Резолуција положених скенера може да се креће до 5400 -{dpi}- и више. Ови скенери углавном оперишу са 24-48 бита по боји што их чини најбољим за скенирање свих врста документа.
 
* '''Пролазни скенер''' снима документ тако што се исти провлачи кроз њега. Телефакси су најједноставнији пример.
 
* '''Филмски скенер''' снима филмске материјале, позитиве или негативе, формата од 35 до 120 -{mm}-. Ти уређаји су специјално направљени за ову сврху. Он ради на принципу обртног носача који покреће слајдове испред сочива и оптичког сензора. Резолуција је, на 36 -{mm}- дужине филма 4000 линија, односно самог скенера максимално 2700 -{lpi}- (линија по инчу). Квалитет скенираног слајда од 2700 -{lpi}- одговара квалитету скениране фотографије величине 16x24-{cm}- помоћу обичног положеног скенера.
 
 
[[Датотека:Édouard Belin.jpg|мини|[[Едуард Белин]] и његов [[белинограф]]]]
Линија 17 ⟶ 12:
 
Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери ({{јез-енг|Drum scanner}} који су се појавили [[1957]]. године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама ({{јез-енг|photomultiplier tubes – PMT}}). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 -{ppi}- (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи.
 
 
[[Датотека:NBSFirstScanImage.jpg|мини|upright|десно|Прва скенирана слика]]
Линија 35 ⟶ 29:
== Веза са рачунаром и пратећи софтвер ==
Скенирање документа је само део процеса. Да би скенирани документ био употребљив, он мора бити пребачен са скенера до апликације на рачунару, којом ће се даље обрадити. Постоје два основна вида везе:
 
* начин на који је скенер физички везан за рачунар, и
* како софтверска апликација прима податке од скенера
Линија 49 ⟶ 42:
 
Софтверски пакет који се добија уз скенер обично се састоји из:
 
* софтвера за скенер (односно управљачки програм, {{јез-енг|device driver}})
* софтвер за обраду слика
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Скенер