Војтех Замаровски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 20:
 
== Животопис ==
 
Војтех Замаровски потиче из старе породице из [[Замаровце]] близу [[Тренчин]]а. Његов отац је био димњачар, али био је и председник Окружне трговачке заједнице у [[Тренчин]]у. Школовао се у гимназији у Тренчину, након матуре [[1938]]. године одлази у Праг на студије на Универзитету бизниса, а годину дана касније завршава Правни факултет словачког универзитета у Братислави (дипломирао је [[1943]]). Живео је у [[Братислава|Братислави]] и у Прагу. Био је члан академског клуба (Hlinkova slovenská ľudová strana) Хлинкове словачке народне партије.
 
 
 
По завршетку студија радио је у Словачкој народној банци у Братислави, а од [[1946]]. у Уреду председништва владе у Прагу; од [[1951]]. у Државном уреду за планирање. Године [[1953]], из политичких разлога, морао је да поднесе оставку а потом се запослио као административни радник у издавачкој кући (Државна издавачка кућа прелепе књижевности) у Прагу, и тада је почео да преводи стручне текстове и фикцију. После [[1956]]. године посветио се само превођењу, а онда потом писању и објављивању сопствених дела.
 
 
 
Његов први рад је укључивао је професионални економски рад, чланке, критике, глаголе и студије. Његова прва књига заснована је на иницијативи издавача [[Mladé letá]] као историјског путописа кроз [[Месопотамија|Месопотамију]], древни [[Египат]] и [[ Грчка |Грчку]]. Захваљујући његовом проучавању уметничких споменика и грађевина, постепено су се стварала остала историјска текстови за наставу о древним културама. Замаровски је тиме покренуо нови жанр у словачкој књижевности - фикцију. У својим радовима писао је више о пореклу историјских споменика него што је понудио само њихов суви опис, постављао је већи нагласак на естетски аспект него на когнитивни аспект својих књига. Поред писања о архитектонским и уметничким делима, посветио се и античкој митологији, повести открића и животној причи археолога ([[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]]). Поред занимљивих епизода из историје и атрактивне приче, свака од његових књига доноси богатство историјских чињеница направљених са много вештине, па чак и мноштво сувих чињенице које постају занимљива историја у његовим делима. Поред свог рада, радио је и на преводима са енглеског, француског, латинског и немачког језика и радио је на неколико телевизијских документараца о антици. Написао је 14 књига (осим прве, која је написана на словачком и чешком језику) његове књиге су преведене на петнаест језика у укупно више од два милиона примерака, а његов рад постао је најпознатији популарни рад о древној историји на словачком и чешком језику.
 
 
 
У јулу [[2007]]. године објављен је чланак у дневнику МСП-а, у којем је оптужен за дугорочну сарадњу са Štátna bezpečnosť (скр. ŠtB : Државна безбедност, државна политичка тајна служба Министарства унутрашњих послова Чехословачке Социјалистичке Републике у Чешко-Словачкој Републици у послератном периоду) (од [[1962]]. под именом Бело, а од [[1977]] под именом Веил), као и да је [[1944]]. године након избијања (Slovenské národné povstanie alebo : Словачког националног устанка или СНП - оружани устанак отпора словачких патриота током Другог светског рата против уласка немачког вермахта на територију Словачке Републике) ушао у снаге хитних служби савезничке [[гарде]].
 
 
 
Војтех Замаровски је добитник више награда а најзначајнија је проглашење за почасног амбасадора Хеленизма из [[2006]]. године, коју му је доделила префектура града [[Атина|Атине]]. Први председник Словачке Републике [[Михал Ковач]] му је [[1996]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур II класе.
 
Председник [[Иван Гашпарович]] му је [[2006]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур, I класе, in memoriam.
 
 
 
Словачка телевизија је [[1995]]. године снимила документарни филм о Војтеху Замаровском у оквиру серије Портрети - Војтех Замаровскы према сценарију Драхослава Мацхале у режији Федора Бартка. Филм је награђен наградом – Телемуса.
 
НаПоследње крају своггодине живота патиопровео је у Прагу оболео од [[Паркинсонова болест|Паркинсонове болести]]
 
 
Последње године живота провео је у Прагу.
 
На крају свог живота патио је од [[Паркинсонова болест|Паркинсонове болести]]
 
[[26. јула]] [[2006]]. преминуо је у Прагу након што је био два месеца у коми.
 
Књижара у Братислави је названа по њему.
 
 
 
== Стваралаштво ==