Војтех Замаровски — разлика између измена

м
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
У јулу [[2007]]. године објављен је чланак у дневнику МСП-а, у којем је оптужен за дугорочну сарадњу са Štátna bezpečnosť (скр. ŠtB : Државна безбедност, државна политичка тајна служба Министарства унутрашњих послова Чехословачке Социјалистичке Републике у Чешко-Словачкој Републици у послератном периоду) (од [[1962]]. под именом Бело, а од [[1977]] под именом Веил), као и да је [[1944]]. године након избијања (Slovenské národné povstanie alebo : Словачког националног устанка или СНП - оружани устанак отпора словачких патриота током Другог светског рата против уласка немачког вермахта на територију Словачке Републике) ушао у снаге хитних служби савезничке [[гарде]].
 
Војтех Замаровски је добитник више награда а најзначајнија је проглашење за почасног амбасадора Хеленизма из [[2006]]. године, коју му је доделила префектура града [[Атина|Атине]]. Први председник Словачке Републике [[Михал Ковач]] му је [[1996]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур II класе. Председник [[Иван Гашпарович]] му је [[2006]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур, I класе, in memoriam.
 
Словачка телевизија је [[1995]]. године снимила документарни филм о Војтеху Замаровском у оквиру серије Портрети„Портрети - Војтех ЗамаровскыЗамаровскы“ према сценарију Драхослава Мацхале у режији Федора Бартка. Филм је награђен наградом – Телемуса„Телемуса“.
Председник [[Иван Гашпарович]] му је [[2006]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур, I класе, in memoriam.
 
Словачка телевизија је [[1995]]. године снимила документарни филм о Војтеху Замаровском у оквиру серије Портрети - Војтех Замаровскы према сценарију Драхослава Мацхале у режији Федора Бартка. Филм је награђен наградом – Телемуса.
 
Последње године живота провео је у Прагу оболео од [[Паркинсонова болест|Паркинсонове болести]]