Драгомир Јовановић — разлика између измена

Од 1936. године отпочео је тајну сарадњу са немачком обавештајном службом. Након пада [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићевог]] режима успео је да остане на положају и у фебруару 1939. године постане помоћник управника града Београда. После [[Априлски рат|Априлског рата]] ступио је у окупаторску службу. Постављен је за изванредног комесара за град Београд, организовао је Управу града Београда и образовао [[Специјална полиција|Специјалну полицију]]. На функцији председника Београдске општине био је од 11. септембра 1941. године до 3. октобра 1944. године. Тада је напустио Београд пред ослобођење и боравиооборавио је у Бечу у [[Милан Недић|Недићевој]] близини, а након тога одсео је у [[Кицбил]]у и [[Оберсдорф]]у. Французи су га ухапсили приликом уласка у [[Брегенц]] и 12. маја предали новим југословенским властима. Суђено му је на истом [[Београдски процес|процесу]] као и [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]. Осуђен је за смрт због колаборације и стрељан 17. јула 1946.