Драгомир Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 38:
Након успостављања [[Шестојануарска диктатура|Шестојуануарске диктатуре]], Драгомир Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста.
Јовановић је 1936. године био у делегацији југословенске полиције на заседању комисије за сарадњу европских полиција на сузбијању криминала у Берлину. Том приликом је успоставио важне контакте са одговорним полицијским личностима Немачког рајха и тада направио прве кораке у сарадњи са њима. Присуствовао је и [[Нирнбершки митинг|Нирнбершком конгресу]] [[НСДАП|Националсоцијалистичке странке]]. Као члан делегације југословенске полиције међународној полицијској конференцији и следеће, 1937. године боравио је у Берлину, где га је заврбовала немачка тајна служба. Подржао је предлог пољског делегата да Међународна комисија криминалистичке полиције прошири своју делатност и на борбу против „међународног комунизма“ и кандидатуру [[Рајнхард Хајдрих|Рајнхарда Хајдриха]] за председника те комисије.{{sfn|Odić|Komarica|1977|p=22}} Јовановић и
Одржавао је отворене контакте са [[Ханс Хелм|Хансом Хелмом]], официром за везу при немачком посланству. Преживео је пад [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићевог]] режима и фебруара 1939. постао је помоћник управника града Београда. Маја 1939. учествовао је с немачким колегама у обезбеђењу посете [[Берлин]]у и [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] кнеза [[Павле Карађорђевић|Павла Карађорђевића]]. Марта 1940. кнез Павле је тражио од министра [[Станоје Михалџић|Станоја Михалџића]] да из полиције уклони [[Цветан Ђорђевић|Цветана Ђорђевића]] и Јовановића као корумпиране полицајце. Ђорђевић је смењен, а Јовановић премештан у контаробавештајно одељење, али никада није ступио на дужност. У полицијском апарату је остао све до почетка окупације.
=== Други светски рат ===
У време [[Априлски рат|Априлског рата]] налазио се у [[Горњи Милановац|Горњем Милановцу]] пошто није био војни обвезник. После привременог повлачења из службе на почетку [[Априлски рат|Априлског рата]], Драги Јовановић се на дан капитулације Југославије 17. априла 1941. упутио из [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] за Београд. Следећег дана су га примили официри Гестапоа [[Карл Краус]] и [[Ханс Хелм]]. Њих двојица су му предложили да реорганизује београдску полицију и преуме контролу над управом града. Немачки заповедник Београда, пуковник [[Ернст Мориц фон
Јовановића је СС-обергрупенфирер и полицијски генерал [[Аугуст Мајснер]] поставио за шефа Српске државне безбедности. Српска државна безбедност је касније преузела управу над [[Српска државна стража|Српском државном стражом]]. Тако је Драги Јовановић био други човек у Србији за време окупације. Поред ових дужности, вршио је дужност председника општине Београд и изванредног владиног комесара за град Београд и за срезове врачарски и грочански. Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до [[1944]]. године. Његови највернији агенти и истажитељи били су: [[Бошко Бећаревић]], [[Ђорђе Космајац]] и [[Светозар Вујковић]].
|