Клесарски занат у Белој Води — разлика између измена

м
Разне исправке
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м (Разне исправке)
[[Датотека:Lazarica.jpg|250п|мини|десно|Детаљи фасаде [[Црква Лазарица|цркве Лазарице]]]]
[[Датотека:Manastir Kalenic 3.jpg|250п|мини|десно|Украсни детаљи на фасади, [[манастир Каленић]]]]
'''Клесарски занат у Белој Води''' је традиционални начин обраде камена [[Бела Вода (Крушевац)|беловодског]] [[пешчар]]а чије извориште су мајдани у залеђу села. Камен је [[Седиментне стене|седиментног]] порекла и јавља се у чак 25 топлих валера<ref name="Новости - Беловодски клесари">{{cite journal|last=Бабовић |first=С. |title=Беловодски клесари |journal=Вечерње Новости |date=27. 9. 2015 |url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:569100-Belovodski-klesari |accessdate=18. 2. 2019}}</ref> беле, жуте и црвене боје,<ref name="НКН">{{cite web |title=Klesarski zanat, Bela Voda |url=http://nkns.rs/lat/popis-nkns/klesarski-zanat-bela-voda |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=18. 2. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190219074418/http://nkns.rs/lat/popis-nkns/klesarski-zanat-bela-voda |archive-date=19. 022. 2019 |dead-url=yes |df= }}</ref> што га чини пожељним и за израду мозаика.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" /> Подаци из 1997. године говоре да је на простору Беле Воде измерено око 400 старих и нових површинских мајданских копова.<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа" />
 
Клесарски занат у Белој води води порекло из периода средњег века и у континуитету је очуван све до данас. Зато је 2012. године уврштен у Национални регистар [[ЛистаСписак нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН" />
 
== Историја ==
Године 2009. у Белој Води отворен је [[Музеј клесарства и вајарства (Бела Вода)|Музеј клесарства и вајарства]]. У Музеју се поред великог броја вајарских експоната могу видети и фотографије розета од беловодског пешчара на цркви Светог Кнеза Лазара у Бирмингему, цркве Светог Марка у Београду, скала природних боја овог камена...<ref name="TOK" /> У Музеју клесарства и вајарства у Белој Води чувају се различите средњовековне уметнине, спомења, али и камена скулптура са натписима на језику за који се претпоставља да датира од пре 10.000 - 15.000 година. Нађена је на брду Градиште поред Крушевца.<ref name="Новости - Камен клешу за Хандкеа" /> Осим уметничких дела у овом музеју се чувају и праисторијске алатке, али и тоцила, поклопац за туршију, све израђено од беловодског пешчара.<ref name="Новости - Српски камен узидан у Белу кућу?" />
 
Године 2012. клесарски занат у Белој Води уврштен је у Национални регистар [[ЛистаСписак нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН" />
 
Године 2015. у ''Политехничкој школи "Милутин Миланковић"'' у Крушевцу отворено је ново комбиновано одељење - клесари и дрворезбари које ће покушати да настави традицију уметничког обликовања белог пешчара чија експлоатација у Белој Води крај Крушевца траје шест векова. Отварање овог одељења подржали су, између осталих и професор [[Велимир Каравелић]] и вајар [[Зоран Васиљковић]].<ref name="Новости - Беловодски клесари" />
1.572.075

измена