Војтех Замаровски — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
ознака: уређивање извора (2017)
м (Разне исправке; козметичке измене)
<big>{{Књижевник
| име = Војтех Замаровски
| боја =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| пуно_име =
| место_смрти = [[Праг]]
| држава_смрти = [[Чешка]]
| награде =
| утицао =
| утицали =
| период = [[Античка Грчка]], [[Антички Рим]], [[Стари Египат]], [[Археологија]]
| дела = ''Грчко чудо'', ''Јунаци античких митова''
}}</big>
'''Војтех Замаровски''' ([[5. октобар]] [[1919]], [[Тренчин]] - † [[26. јул]] [[2006]], [[Праг]]) био је словачки аутор литературе о књижевности посвећен најстаријој историји човечанства. На крају свог живота живео је у Прагу.
 
== ЖивотописБиографија ==
Војтех Замаровски потиче из старе породице из [[Замаровце]] близу [[Тренчин]]а. Његов отац био је димњачар, али био је и председник Окружне трговачке заједнице у [[Тренчин]]у. Школовао се у гимназији у Тренчину, након матуре [[1938]]. године одлази у Праг на студије на Универзитету бизниса, а годину дана касније завршава Правни факултет словачког универзитета у Братислави (дипломирао је [[1943]]). Живео је у [[Братислава|Братислави]] и у Прагу. Био је члан академског клуба (Hlinkova slovenská ľudová strana) Хлинкове словачке народне партије.
 
По завршетку студија радио је у Словачкој народној банци у Братислави, а од [[1946]]. у Уреду председништва владе у Прагу; од [[1951]]. у Државном уреду за планирање. Године [[1953]], из политичких разлога, морао је да поднесе оставку а потом се запослио као административни радник у издавачкој кући (Државна издавачка кућа прелепе књижевности) у Прагу, и тада је почео да преводи стручне текстове и фикцију. После [[1956]]. године посветио се само превођењу, а онда потом писању и објављивању сопствених дела.
 
Његов први посао био је професионални економски радник, потом је писао чланке, критике и студије. Његова прва књига заснована је на иницијативи издавача [[Mladé letá]] као историјски путопис кроз [[Месопотамија|Месопотамију]], древни [[Египат]] и [[ Грчка |Грчку]]. Захваљујући његовом озбиљном проучавању уметничких споменика и грађевина, постепено су се стварала дела и остали историјски текстови намењени за наставу о древним културама. Замаровски је тиме покренуо нови жанр у словачкој књижевности, бавио се и фикцијом. У својим радовима писао је више о пореклу самих историјских споменика него што је нудио само њихов суви опис, постављао је већи нагласак на естетски аспект него на когнитивни аспект својих књига. Поред писања о архитектонским и уметничким делима, посветио се и античкој митологији, повести открића и животној причи археолога ([[Хајнрих Шлиман|Хајнриха Шлимана]]). Поред занимљивих епизода из историје и атрактивних прича, свака од његових књига доноси богатство историјских чињеница направљених са много вештине, па чак и мноштво сувих чињенице које постају занимљива историја у његовим делима. Поред свог рада, радио је и на преводима са енглеског, француског, латинског и немачког језика и радио је и на неколико телевизијских документараца о антици. Написао је 14 књига (осим прве, која је написана на словачком и чешком језику) његове књиге су преведене на петнаест језика и продате у укупно више од два милиона примерака, а његов рад постао је најпознатији популарни рад о древној историји не само на словачком и чешком језику. Његове књиге „Грчко чудо“ и „Јунаци античких митова“ преведене су на српски и хрватски језик и постале су врло популарни прегледи и детаљни уводи у античку историју и културе, доживеле су више издања.
 
У јулу [[2007]]. године објављен је чланак у дневнику МСП-а, у којем је Замаровски оптужен за дугорочну сарадњу са Štátna bezpečnosť (скр. ŠtB : Државна безбедност, државна политичка тајна служба Министарства унутрашњих послова Чехословачке Социјалистичке Републике у Чешко-Словачкој Републици у послератном периоду). Војтех је (од [[1962]]. под именом Бело, а од [[1977]] под именом Веил), био сарадник Службе. Поред тога, је [[1944]]. године након избијања (Slovenské národné povstanie alebo : Словачког националног устанка или СНП - оружани устанак отпора словачких патриота током Другог светског рата против уласка немачког Вермахта на територију Словачке Републике) ушао у снаге хитних служби савезничке гарде.
 
Војтех Замаровски је добитник више награда а најзначајнија је проглашење за почасног амбасадора Хеленизма из [[2006]]. године, коју му је доделила префектура града [[Атина|Атине]]. Први председник Словачке Републике [[Михал Ковач]] му је [[1996]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур II класе. Председник [[Иван Гашпарович]] му је [[2006]]. године доделио државну медаљу Орден Лудовит Штур, I класе, in memoriam.
 
Словачка телевизија је [[1995]]. године снимила документарни филм о Војтеху Замаровском у оквиру серије „Портрети - Војтех Замаровскы“ према сценарију Драхослава Мацхале у режији Федора Бартка. Филм је награђен наградом – „Телемуса“.
 
== Библиографија Војтеха Замаровског ==
 
* ''Изнад седам светских чуда'', Опис античких споменика и релевантних култура, 1960.
* ''Утописти'', 1961.
* ''Енеј'', обрада епа од Виргила Маре, 1981.
* ''Богови и краљеви древног Египта'', историја древног Египта, 1986.
* ''Синухет'', прича о египатском Синухети, 1987.
* ''Повратак у антику'', 1992.
Велика цивилизација антике, ТВ серија СТВ (Словачке телевизије) у 13 епизода.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
 
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Античка Грчка|Антички Рим|Стари Египат|Археологија|Књижевност}}
* [http://www.vydavatelstvorak.sk/post/kauza-zamarovsky-62/ Kauza ŠtB a Zamarovský]
{{DEFAULTSORT:Замаровски, Војтех}}
 
1.572.075

измена