Харамбаша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
У Боку которску титуларни назив Капетан (не-поморски или поморски), жупан... је увек по правилу назначавао статус вође код одређене групе срба у документима млетака, аустроугара и код самих срба током мира или сукоба. Бококоторски архиви где је Драгојло Николић (Бајо Пивљанин) провео последње године са неколико стотина његових бораца који се са њим трајно досељавају у боку которску. Бележе да је у историјским документима из његовог времена био називан у смислу титуле, типа Поглавица чете <ref>https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Поглавица чете стр.20) </ref> или Четобаша што је етимолошки гледано, турцизам са којим се означавао вођа чете или четника. Али за разлику од харамбаше, реч четобаша нема намеру да означи појединца као противзаконитог и вођу лопова и самим тим прикаже супротну страну (османлије) као легитимне и свете праведнике. <ref>https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Четобаша стр.323) </ref>.
 
Пример потпуног недостатка титуле капетана или харамбаше у списима, код вођа срба и пример који показује да није постојала једна организована група бораца са безпоговорним ауторитетом, у бици на вртијељици. Се види из записа на суђењу између шест сукобљених капетана (харамбаша), који се десио у близини [[Дубровник]]а пре боја на вртијељци. Судски поступак бележи сукоб у коме је Бајо Пивљанин рањен од [[Кртоли|кртолског]] капетана Вука Миљешковића јер је хтео да спречи Вука Миљешковића у заплени коњаничке опреме једној чети Морлака. Након чега се сукоб наставио где су се укључили капетани Његуша блиски са морлацима, Стјепан Вучетин (из породице КнезаЊегушког кнеза Марка Вучетина Његушког <ref>https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xviii.html)</ref>) и Вујко Мрзајак из [[Његуши|Његуша]] на страну Баја Пивљанина. Који су након тога такође били рањени сабљама од стране Вука Миљешковића и Јана и Рада Старчевића који су се прикључили сукобу на страни Миљешковића. <ref>https://www.pluzine.me/uploads/RAZNO%201/Bajo%20Pivljanin%20u%20istoriji%20knjizevnosti%20i%20legendi%20(1).pdf (Суђење стр.447, 449, 229) </ref>. Суштински наоружавање морлака у боки которској и околини је по турским списима, довело до мобилизације Турака и губитка битке на вртјелици, што због веће концентрације турака, што због повлачења морлака у току саме битке <ref>https://books.google.me/books?id=vMM2AAAAMAAJ&redir_esc=y</ref> <ref>https://books.google.me/books?id=Xd1BAAAAYAAJ&redir_esc=y</ref> <ref>https://books.google.me/books?id=CONKAQAAIAAJ&redir_esc=y</ref>. На том суђењу Бајо Пивљанин је сведок и себе идентификује као Баја Николића, сина покојног Николе из [[Пива|Пиве]]. Суђење је одржано 13. јула 1684. године на захтев Његушких капетана који су захтевали од млетака да казне Миљешковића и браћу Старчевић уз одштету за нанешене телесне повреде. Али су тужени ослобођени, чему је допринео захтев Баја Пивљанина да се ослободе кривице, то што је Миљешковић вратио опрему морлацима и вероватно углед у боку которску, породица из којих су оптужени потицали. Што бележе Далматински документи наводећи да током раније успешне [[Шпанско српски рат против турака|Шпанске борбе за ослобођење боке которске од турака]] и Далмације од Турака из 1530-их година, Шпанци са капетаном Миљешковићем воде организован [[Поморство|поморски]] транспорт и трговину од Дубровника до [[Ријека|Ријеке]] (запис из архива града [[Трогир]]а, од 24 новембра 1570 године).
 
Књига Драгутина Мићовића „крајишка епика” коју је објавио [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], 1980. године. Сабира и документује јуначке крајишке еписке песаме и историјске потврде за исте. У својим историјским забелешкама аутор описује најистакнутије појединце као Харамбаше. Драгутин Мићовић наводи да су браћа Мумин и Мустафа Беширевић били Харабмаше, на основу архивских докумената из њиховог времена 1641. године у којим се исти наводе као Капетани у [[Острожац (Цазин)|Острошцу]]. Где је очигледно да се у „Крајишке епике” без објашњења терминолошки поистовећује значење титуле Капетан и Харамбаша <ref>https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Беширевићи стр. 69) </ref>. Иста књига анализира и друге архивске документе због потврде веродостојности давног сукоба и смрти крајишког Крешта капетана. Где се извори узимају упоредо из некада сукобљених страна, назначено од босанскохерцеговачко-Арбанашких муслиманских и хришћанско-крајишничких списа. Где се у преписима њихове епске историје види да босанскохерцеговачки арбанаси у својим белешкама супротно од крајишника, Крешта Капетана називају Костреш Харамбаша <ref>https://books.google.me/books?id=9AgdAAAAMAAJ&pg=PA110&lpg=PA110&dq=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka+epika&source=bl&ots=ztkol39w2l&sig=ACfU3U3v8IKewH7F1FicR7mK_586uNbZxw&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiO2MHo4uThAhUO0aYKHeufCB8Q6AEwCnoECAgQAQ#v=onepage&q=Kraji%C5%A1ni%C4%8Dka%20epika&f=false (Крешто капетан стр. 141) </ref>.