Мајданпек — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
|||
Ред 44:
[[Датотека:Прва топионица Мајданпек.jpg|мини|лево|200п|Државна топионица [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]] Мајданпек ([[1849]]-[[1859]]) којом су ударени темељи [[Тешка индустрија|тешке индустрије]] у Србији и на Балкану. Цртеж [[Феликс Каниц|Феликса Каница]] из [[1861|1861.]] године.]]
На позив кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] у Србији су боравили [[1835.]] године рударски старешина и инжењер барон [[Сигмунд Август фон Хердер]] са сарадницима из [[Саксонија|Саксонија]], који су вршили теренска испитивања за отварање рудника, изградњу ливнице и рударске железнице.<ref>[http://www.klubglasnik.net/v/a235e93b-d472-4775-a723-7d42d5c940b9/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%A0%D0%A3%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%9E-%D0%9F%D0%A3%D0%A2%D0%9E%D0%92%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%9F%D0%9E-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%98-1835-%D0%93%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%9D%D0%95.aspx Рударско путовање по Србији 1835. године], Службени гласник, 2014.</ref><ref>[http://www.academia.edu/3055799/Poseta_barona_Herdera_Srbiji_i_prvi_plan_o_izgradnji_%C5%BEeleznice Посета барона Хердера и први план за изградњу железнице], Мр Момир Самарџић, Истраживања, 18 (2007), 135–144.</ref> Барон Хердер је у [[Кнежевина Србија|Кнежевину Србију]] донео покон збирку од 500 примерка минерала које је сакупио по различитим крајевима света, а потом обогатио узорцима и из Србије.<ref>[http://www.rgf.bg.ac.rs/aktuelnosti/aktuelnosti/Blago%20Zemlje/15-16%20MNRLS%20SER%2060_210x285.pdf Прва минеролошка збирка]</ref> Из "баронове збирке“ до данас су сачувана 254 узорка која се чувају на прописан начин у збирци - музеја Рударско - геолошког факултета Универзитета у Београду.<ref>[http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/i_kriptonit_u_vitrinama.14.html?news_id=214976 И криптонит у витринама (Данас, Јелена Тасић, 10. мај 2011.)]</ref> Хердер је поново открио и назначио рудна налазишта код реке Мали Пек, односно Мајданпека. Наредне деценије, [[1848|1848.]] године, из [[Доњи Милановац|Милановца]], у ове брдско-планинске пределе, богате шумом и дивљачи, долази млади рударски инжењер Василије Божић, један од првих државних питомаца који је завршио Рударску академију у Шемницу, са још четири радника где започињу, на више места, са надљудским напорима на рашчишћавању терена обарањем дрвећа и пробним откопима. Већ, следеће године, [[1849|1849.]], млада кнежевина из државних средстава започиње са изградњом топионице [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]], која ће трајати до [[1859|1859.]] Изградња овог предузећа представљало је једну од највећих инвестиција у земљи, којом је утемељена савремена [[тешка индустрија]] у Србији и на Балкану. Топионица је имала савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а [[1852|1852.]] уграђује се и [[парна машина]]. Осим тога, изграђено је насеље са кућама за рударе и чланове њихових породица. Мајданпек је на основу Уредбе проглашен окружном вароши [[1853.]] године.<ref>[https://istorijaosvmpek.wordpress.com/из-прошлости-нашег-краја/проглашење-мајданпека-окружном-варо/ Из прошлости нашег краја: Проглашење Мајданпека окружном вароши]</ref> У то доба, кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], [[1856|1856.]] године, изградио је у оближњој [[Брестовачка Бања|Брестовачкој Бањи]] дворац - летњиковац, који и данас постоји.<ref>{{Cite web |url=http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja |title=Клуб Хотел РТБ Бор Брестовачка Бања |access-date=06. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150106103714/http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja |archive-date=06. 01. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref>[http://rtb.rs/princeza-katarina-karadordevic-posetila-bor/ ''У дворцу својих предака – принцеза Катарина посетила Бор''] {{Wayback|url=http://rtb.rs/princeza-katarina-karadordevic-posetila-bor/ |date=20150106094405 }}, РТБ Бор, 2013</ref><ref>[http://centarzakulturubor.org.rs/21-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5/ Дани Брестовачке бање - Центар за културу општине Бор]</ref> Исте године у Мајданпеку је изграђена школа а две године касније, [[1858|1858.]], завршена је градња Цркве Св. Петра и Павла по пројекту [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]] (1811-1876).<ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm Црква Св. Петра и Павла]</ref> Остало је забележено да топионица преко зиме није радила током тог пионирског периода. Међутим, влада није имала даља финансијска средства за проширење радова у Мајданпеку након чега је донела одлуку да се страним улагачима преда рудник на коришћење на обострану корист. Ова вест о давању рудника под закуп пренела се читавом Европом. Рудником су потом на осново уговора управљале наизменично француска, енглеске и аустријска компанија са белгијским капиталом. У међувремену, донет је Закон о рудницима, [[15. април]]а [[1866|1866.]] године, који је регулисао ову област. За време енглеског власништва над руднком у ливници и машинској радионици у Мајданпеку су [[1882|1882.]] израђене прве [[Парна локомотива|парне локомотиве]] и теретни вагони у Србији и на Балкану. У Мајданпеку је две године пре, [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]] и [[Ниш]]а, јуна [[1882|1882.]] године, свечано пуштена прва железничка индустријска пруга, ширине колосека 600 мм, када је локомотива са четири вагона прешла деоницу од 15 километара.
[[Датотека:Majdanpek sa Starice danju.jpg|мини|200п|лево|Мајданпек и његов рударски коп са планине Старице]]
[[Datoteka:Majdanpek sa Starice noću 01.jpg||мини|десно|200п|Мајданпек ноћу са врха Старице. На слици се види осветљен стадион „Никола Паско" РФК „Мајданпек", који се тренутно такмичи у [[Зона Исток у фудбалу|Зони Исток]].]]
Ред 55:
У међувремену, почео је да се гради потпуно нов град на месту старог рударског насеља, а [[28. новембар|28. новембра]] [[1970|1970.]] године пуштена је свечано у рад „[https://web.archive.org/web/20141225174811/http://www.ipm-mpek.rs/zlat.htm Златара Мајданпек]“. Занимљиво да је ова златара израдила медаље за зимске олимпијске игре „[[Зимске олимпијске игре 1984.|Сарајево '84]]". Након пет година градње почела је са производњом, [[1980|1980.]] године, „[http://www.fbc-m.com/srpski/ Фабрика бакарних цеви]“. Међутим, током [[1970]]-их и [[1980]]-их експлоатација је имала снажан политички притисак када су се због јавности јурили рекорди у производњи. Као последицу тог времена, бржег долажења до руде, остао је оштрији нагиб површинског копа Јужни ревир него што су домаћи и страни прописи то дозвољавали. Преузак левак копа је био главни разлог превременог напуштања Јужног ревира. У Мајданпеку се налази ловачко удружење „Срна“ које има традицију од [[1898|1898.]] године. Музеј у Мајданпеку је настао [[1998|1998.]] године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку [[1984|1984.]] године. [[ФК Мајданпек|Рударски-фудбалски клуб „Мајданпек"]] основан је [[1934]], а један од познатијих играча који је потекао из овог клуба био је [[Дејан Петковић]], који је фудбалску славу стекао у [[Бразил]]у.<ref>[http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2404614/o-gringo.html О, Гринго], РТС.</ref>
[[Датотека:Kazandzija.jpg|мини|десно|200п|[[Казанџија|Казанџијска радња]]. Све до средине [[20. век]]а производи од бакра израђивани су махом у занатским радионицама, а данас су то углавном индустријски производи. Занимљиво да једна од четири клисуре у Ђердапу носи назив [[Казан (клисура)|Казан]].]]
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. На површинским коповима користе се моћне машине међу којима се свакако највише истичу хидраулични [[багер]]и Комацу „PC 4000" са мотором од 1,3 мегавата и радном кашиком запремне 22 кубика или 50 тона материјала.<ref>
==Туризам==
| |||