Разговор:Ћићевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
Италијански Ћиоћи или Ћићи су досељени за време постојања папске државе и они су ширили папску државу по италији и постали већински део становника у неким деловима, што је потврдило и генетско истраживање. Његош то помиње у Горском Венцу, где каже да латини трпају на бродове далматинце и хрвате и возе их у свет (италију и другде) да освајају земљу са њима... Латини су постали Лацио регија у италији. У регији Фосионе живи преко 500.000 Циоца данас, што је заправо на 50км од Рима. У самом Риму такође у неким регијама су досељени током 16-17 век са балкана становници који имају хаплогрупе исте као Срби данас, гледајући тестирања објављена. Не треба их мешати са Морлацима.
Кикоевац који се наводи је можда каснији славизам изведен из латинског Ciocie (опанке) тако што је слово C замењено са словом К, супротно од Хрвата где је замењено са словом Ћ. Код бгара се каже Кукевац или Кукери. Зато може бити да та повеља датира из бугарског периода или код Бугара назив из Српског периода ако они немају повеље о етнониму који је навео господин Антић. Притом Ћићари су себе сматрали и дан данас сматрају Ромејима као Понтски Грци (Цариградски Ромеји), и они су истро-романизовани од Морлака и романизовани од стране Италијана у периоду дуге окупације Истре. Такође Ћићари имају исто као и Понтски Грци или Бугари обичај сачуван од Илира и Трачана да обележе дионисов култ са звонима и маскама. https://hr.wikipedia.org/wiki/Zvon%C4%8Dari, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D0%BA%D0%B5%D1%80%D0%B8... Тај обичај се задржао негде и у Србији...
Надам се да је помогло да се реши дилема етнонима Ћићевца. Дефинитивно је опанак...
| |||