Сењ — разлика између измена

1.143 бајта додата ,  пре 4 године
м
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 53:
 
== Срби у Сењу ==
У Сењу је сачуван изворни рукопис који се односи на савез горских кнезова ([[Морлаци|морлачких поглавара]]) и суседа Сењана, створен против Млечана. Ти становници планина су се временом променили. Сами себе називају [[Буњевци]] јер су дошли ту са подручја Буне у Босни. Толико су били потлачени и злостављани да су се морали стално селити. У време Максимилијана II много ид њих су се одселили у Мађарску где њихови потомци настављају да живе (1774). Други су се скрасили у Италији, захваљујући подршци Аустрије. Буњевци су по Фортису италијанском путописцу - '''католички Морлаци'''.<ref>Фортис Алберто: "Пут по Далмацији 1774. године", превод, Загреб 1984.</ref>
{{прерађивање}}
 
Сењска црквена општина била је мала по броју Срба, али знаменита и одступа од осталих (попут Трста и Ријеке) по неким особеностима. Усташе су за време Другог светског рата срушиле православну цркву Успења пресвете Богородице. У њој је неколико година, између 1847-1852. године службовао као администратор поп [[Милутин Тесла]], отац научника Николе.<ref>"Правда", Београд 1934. године</ref>Пре доласка поп Милутина Тесле, ту је 1846. године био поп Петар Кокотовић. Као претплатник "Српског летописа" јавља се 1828. године капелан сењски поп Петар Вучковић.<ref>"Србски летопис", Будим 1828. године</ref> Како је то била сиромашна црквена општина, плата свештеничка је била мала и нередовна, па му је аустријска држава уделила 800 ф. помоћи. Године 1850-1851. поп Милутин је био тешко болестан, па су ту администрирали многи околни свештеници. Дуже је остао његов сродник поп Тома Мандић 1851. године. Сењ тада није имао православну парохију, положај је био правно нејасан; била је то "капеланија", али зачудо самостална. Поп Тесла је 1850. године дао да се о његовом трошку направи парохијски жиг.<ref>"Српски сион", Карловци 1903. године</ref>
 
27.346

измена