Шкрељи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Overview of Albanian tribes, Franz Seiner, 1918.jpg|мини|десно|300п|Карта племена сјеверне Албаније 1918,
племе Шкрељи се налази под бројем 56.]]
'''Шкрељи''' ('''Шкријељи''') су назив за племе, село и простор сјеверне [[Албанија|Албаније]], који то племе насељава. Ширењем Османског царства, део племена се преселио у Ругову, пошевши од 1700. године, након чега су наставли да мигрирају у регион Санџака (данас у Србији и Црној Гори). Шкрељи су прешли у ислам у 18. веку, док су Шкрељи у Санџаку (познати као Шкријељи) током времена исламизације су били изложени словенизацији, тако да се већина Шкријеља у Санџаку изјашњава Бошњацима. Постоји мањи број породица који су и даље остали у хришћанству (већина су католици, мањи део су православци).
Некадашња општина Шкрељ је некада обухвата сва насеља овог племена, а данас су она део општине Велика Малесија. Област Шкреља се на северозападу граничи са племеном Кастрати, на истоку са климентским барјаком Боге и племеном Плани на истоку и са племеном Лохја на југу.<ref name="Elsie2015">{{cite book|author=Роберт елси|title=The Tribes of Albania: History, Society and Culture|url=https://books.google.com/books?id=-EzWCQAAQBAJ&pg=PA81|date=30 May 2015|publisher=I.B.Tauris|isbn=978-1-78453-401-1|pages=81}}</ref>
Шкрељи заједно са [[Хоти (племе)|Хотима]], [[Кељменди]]јима и [[Кастрати]]ма сматрају се великим племенима у Малесији.<ref>{{Cite book|title=Istorijski glasnik|url=https://books.google.com/books?id=EHA6AQAAIAAJ|accessdate=9. 5. 2013|year=1960|publisher=Naučna knjiga|quote=У "брђане" у Малесији спадају.... |pages=189}}</ref>
== Етнографија ==
===Порекло===
Постоје различите теорије о пореклу Шкреља. Неколико антрополога и историчара забележило је различите теорије о пореклу премена:
*Према [[Едит Дурам]], Шкрељи су пореклом из [[Босна и Херцеговина|Босне]].<ref>{{cite book|title=The Tribes of Albania:History, Society and Culture|publisher=Robert Elsie|pages=183|url=https://books.google.com/books?id=i2IpDAAAQBAJ&pg=PA185&dq=berisha+tribe&hl=sv&sa=X&ved=0ahUKEwioiLuQre7OAhVEEiwKHe8YDWsQ6AEIHjAA#v=onepage&q=berisha%20tribe&f=false}}</ref>
*Антрополог Картлон Стивенс Кун је забележио предање о пореклу Шкреља који су му испричали Албанци из тог племена. Испричали су му да су дошли из [[Босна и Херцеговина|Босне]] око [[1600]]. године и да су населили село у северној Албанији чије је стаонвништво било убијено, а црква спаљена. Име цркве је било је свети Шен Керли од којег потиче име племена Шкрељи (Шкријељ).<ref name="SeltzerCoon1950">{{cite book|author1=Carl Coleman Seltzer|author2=Carleton Stevens Coon|author3=Joseph Franklin Ewing|title=The mountains of giants: a racial and cultural study of the north Albanian mountain Ghegs|url=https://books.google.com/books?id=qkXzAAAAMAAJ|accessdate=13 May 2013|year=1950|publisher=The Museum|page=45|quote=The people of Shkrelli, comprising a whole bayrak, are said to have come from Bosnia en masse about 1600 and taken over a valley whose inhabitants had been killed off and whose church, Shen Kerli (St. Charles hence Shkrelli) destroyed}}</ref><ref name="Durham2009">{{cite book|author=M. Edith Durham|title=High Albania|url=https://books.google.com/books?id=AAiokiFpZSMC|accessdate=13 May 2013|date=30 June 2009|publisher=ECHO LIB|isbn=978-1-4068-2855-9|page=466|quote= Skreli is situated in the valley of the Proni Thaat. It is mainly Catholic, and traces its origin from Bosnia.}}</ref><ref>{{citation|author=M. Edith Durham|authorlink=Edith Durham|title=High Albania|url=https://archive.org/stream/highalbaniaitscu00durh/highalbaniaitscu00durh_djvu.txt|date=30 June 2009|publisher=ECHO LIB|isbn=978-1-4068-2855-9|pages=454, 455|quote=All four of these tribe (Skreli, Hoti, Gruda, Kilmeni) tell that their ancestors came from Bosnia or the Herzegovina, precise district unknown....Skreli and Hoti, which say they come from Bosnia}}</ref>
*Француски конзул Ијаснит Хекуард је забележио да Шкрељи потичу од старе албанске породице у региону [[Пећ (град)|Пећи]], чији се родоначелник звао Керли.<ref>{{cite book|title=The Tribes of Albania:History, Society and Culture|publisher=Robert Elsie|pages=183|url=https://books.google.com/books?id=i2IpDAAAQBAJ&pg=PA185&dq=berisha+tribe&hl=sv&sa=X&ved=0ahUKEwioiLuQre7OAhVEEiwKHe8YDWsQ6AEIHjAA#v=onepage&q=berisha%20tribe&f=false}}</ref>
*Према Франц Нопчу, Шкрељи су се доселили из [[Нови Пазар|Новог Пазара]], а не из Босне.<ref>{{cite book|title=The Tribes of Albania:History, Society and Culture|publisher=Robert Elsie|pages=83|url=https://books.google.com/books?id=i2IpDAAAQBAJ&pg=PA185&dq=berisha+tribe&hl=sv&sa=X&ved=0ahUKEwioiLuQre7OAhVEEiwKHe8YDWsQ6AEIHjAA#v=onepage&q=berisha%20tribe&f=false}}</ref>
== Историја ==
Име племена је први пут забележено [[1416]]. године као '''"Шкрељи"'''. Неки други ранији облици који се помињу у документима су '''Скарглиели''' ([[1614]]. године) и '''Скриели''' ([[1703]]. године).<ref name="Elsie2010">{{cite book|author=Robert Elsie|title=Historical Dictionary of Albania|url=https://books.google.com/books?id=haFlGXIg8uoC&pg=PA415|accessdate=13 May 2013|date=19 March 2010|publisher=Scarecrow Press|isbn=978-0-8108-7380-3|page=415}}</ref> Име "Скарглиели" помиње Марино Баци [[1614]]. године као део скадарског санџака. Племе је било католичко, имало је 20 кућа и 43 мушкараца са оружјем на челу команде са Ђон Порубом.<ref>{{cite book|title=Early Albania: A Reader of Historical Texts, 11th-17th Centuries|url=https://books.google.com/books?id=_sHmTRCEe7kC&pg=PA147|year=2003|publisher=Otto Harrassowitz Verlag|isbn=978-3-447-04783-8|pages=147–}}</ref> У касном османском периоду племе Шкрељи се састојало од 180 муслиманских и 320 католичких домаћинстава.<ref name="Gawrych31">{{harvnb|Gawrych|2006|p=31.}}</ref>
Током албанске побуне [[1911]]. године, 23. јуна албанска племена и други револуционари окупили су се у [[Црна Гора|Црној Гори]] и израдили меморандум Гече који је захтевао албанска социополитичка и језичка права, меморандум су потписали четири припадника племена Шкрељи.<ref name="Gawrych186187"/> У каснијим преговорима са [[Османско царство|Османлијама]], договорено је да се племена амнестирају и влада да ће изградити једну до две основне школе у нахији Шкрељ и платити плату наставницима који су им додељени.<ref name="Gawrych186187">{{cite book|last=Gawrych|first=George|title=The Crescent and the Eagle: Ottoman rule, Islam and the Albanians, 1874–1913|year=2006|location=London|publisher=IB Tauris|url=https://books.google.com.au/books?id=wPOtzk-unJgC&printsec=frontcover&dq=The+crescent+and+the+eagle:+Ottoman+rule,+Islam+and+the+Albanians,+1874-1913+lexicon&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwiT94zl8ebXAhWJT7wKHYRLADEQ6AEIJjAA#v=snippet&q=Skrel&f=false|isbn=9781845112875|pages=186-187.|ref=harv}}</ref>
Пре преласка на ислам у [[18. век]]у, већина Шкреља су били католици, а многи су остали у католичанство све до дан данас, посебно на [[Косово|Косову]] и југоисточној [[Црна Гора|Црној Гори]] ([[Улцињ]]). Албанци који потичу из овог племена на Косову су углавном задржали албански језик као свој матерњи језик и имају сличне варијанте презимена: (претежно муслимани) и Шкрељ/Шкријеље (претежно католици). С друге стране, потомци племена који исповедају православну веру остали су и дан данас у православљу. Према речима [[Марко Миљанов|Марка Миљанова]] њихова слава била је [[свети Никола]] 19. децембра.<ref>{{Citation |last=Đerković |first=Vukale |title= Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990 |url=http://www.worldcat.org/title/stanovnistvo-slovenskog-porijekla-u-albaniji-zbornik-radova-sa-meunarodnog-naucnog-skupa-odrzanog-u-cetinju-21-22-i-23-juna-1990/oclc/29549273&referer=brief_results |publisher= Istorijski institut SR Crne Gore ; Stručna knj. |location=Titograd |language= Serbian |isbn= |oclc=29549273 |chapter=P. A. Rovinski i crnogorsko-albanski izvori o stanovništvu slovenskog porijekla u Sjevernoj Albaniji |chapterurl=http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/vdjerkovic-rovinski_l.php |quote= U njegovim kučko-arbanaškim narodnim izvorima ...zabilježio je da su sjeverna arbanaška plemena... slovenskog porijekla,... u proslavljanju istih krsnih imena... i da su istoslavljenici istoga roda - Hoti slave Ivanj dan, ... Škrijelji - Nikolj dan, i sl. }}</ref><ref>{{cite book | title=Balkanistica | publisher=Slavica Publishers|url=https://books.google.com/books?ei=e0vIUNuMHMXRtAafnoGQDA&id=IDNpAAAAMAAJ&dq=Shkrel+shkoder&q=Shkreli#search_anchor | year=2000 | page=41 | volume=13-14}}</ref>
[[Иван Јастребов]] је записао да житељи села Шкрељи (Schrieli) зими силазе до ријеке [[Бојана (река)|Бојане]] до цркве [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|Св. Сергија]]. Љети њихова стада иду на испаше на планини Величек која им припада. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 348. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>
== Емиграције ==
Део племена Шкрељ је вероватно био угрожен од осталих племена у Албанији, тако да је емигрирао на различите локације: Црногорско приморје, Санџак и Ругову (лоцирану на северозападном Косову близу града Пећи). Неке од Руговских Шкреља преселили су се на територију Рожаја и Тутина 1700. године након велике сеобе Срба.<ref>{{cite book | title=Tutin i okolina | publisher=Serbian Academy of Science and Arts | author=Mušović, Ejup | year=1985 | page=27 | url=https://books.google.com/books?id=lp0MAAAAIAAJ&q=%D1%88%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B8&dq=%D1%88%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B8&hl=en&sa=X&ei=WsXHUPjSB8nRsga-voCIBA&redir_esc=y}}</ref> Основали су село Шкријеље (настављајући да живе у Санџаку, присвојивши вокал јат од словенских језика, презиме се променилу тако да су Шкрељи постали Шкријељи). Касније су населили Доњи Пештер и град Нови Пазар. Шкрељи су наставлили да мигрирају из Ругове на територију Пештера све до 19. века.<ref>{{cite book | title=Glasnik Etnografskog instituta | publisher=Naučno delo | year=1980 | url=https://books.google.com/books?id=7qYWAQAAMAAJ&q=%D1%88%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B5&dq=%D1%88%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%99%D0%B5&hl=en&sa=X&ei=N9DHUK7cBIf34QSKuICoDA&redir_esc=y | page=74 | volume=20}}</ref> Великa већинa Шкреља aсимилована је од стране словенске попоулације у региону Санџака. Међутим, у селима Бороштица и Граданас на Горњој Пештерској висоравни успели су да до дан данас задрже оригинални албански језик. После Другог светског рата, а посебно почетком југословенских ратова Шкрељи су почели да мигрирају у Западну Европу, Сједнињене Америчке Државе и Аустралију.
Данас људи који носе презиме Шкријељ живе на следећим локацијама:
*Црна Гора: Бар, општина Петњица (у селима Дашча Ријека, Јаворово и Муровац), Бијело Поље (у село Ћосовиће), Херцег Нови, Никшић, Подгорица, Рожаје, Тиват и Улцињ.
*Косово:Ђаковица, Косовска Митровица, Пећ и Приштина.
*Србија:Београд, Нови Пазар (такође у селима Пожега и Рајчиновиће), Сјеница (у селима Биоц, Камешница, Међугор и Угао), Темерин и Тутин (у селима Бороштица, Црноча, Градец, Љескова, Набоје, Шароње и Шкријеље).
*Северна Македонија:Скопље (у селима Батинци, Драчево, Инџиково, Љубош, Љубин, Кјојлија, Коњаре, Петровец, Ржаничино), Велес (у селима Црквино и Градско), Прилеп (у селима Десово, Лажани и Житоше) и Тетово.
*Хрватска:Сплит, Сисак и Загреб
*Словенија: Љубљана
*Турска:Истанбул, Анкара, Измит, Измир, Ескишехир и Сакарија (презимена Шкреља у Турској промењена су у Шенијел, Албајирак, Бајрак, Бујукбајрак, Есен (Шемсовић), Санџак, Јенер и Јенибајрак)
*Русија: Москва
*Западна Европа:Аустрија, Белгија, Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Луксембург, Холандија, Шведска и Швајцарска.
*Сједињене Америчке Државе: Њујорк.
*Аустралија
== Галерија ==
<gallery>
Датотека:Shkodra – Chief of Skreli tribe (W Le Queux).jpg|Поглавар племена Шкрељи 1906. година.
Датотека:Shkodra – Tribesman of Shkreli (W Le Queux).jpg|Мушкарац из племена Шкрељи у Скадру 1906. година
Датотека:Skreli Tribesmen (W Le Queux).jpg|Група мушкараца из племена Шкрељи, 1906. година.
Датотека:The Skreli at Home (W Le Queux).jpg|Група мушкараца из племена Шкрељи, 1906. година.
</gallery>
== Референце ==
| |||