Specijalni efekti — разлика између измена

'''Specijalni efekti''' (-{SPFX}- ili -{SFX}-) se koriste u [[film]]skoj, [[televizija|televizijskoj]] i [[zabava|zabavnoj]] industriji za stvaranje efekata koji se ne mogu postići u normalnim uslovima, kao što je putovanje u drugu galaksiju, stvaranje velikih eksplozija ili prepravljanje, dodavanje ili uklanjanje nekih objekata iz filmske scene. Specijalne efekte sve više zamenjuju [[Računarski stvorene slike|računarski stvoreni efekti (CGI)]],<ref>''Encyclopedia of Multimedia Technology and Networking, Volume 1'' by Margherita Pagani {{page|year=2005|id=ISBN 978-1-59140-561-0|pages=1027}}</ref> iako se često događa da se koriste i specijalni i računarski efekti. Specijalni efekti su tradicionalno podeljeni u kategorije za ''optičke efekte'' i ''mehaničke efekte''. Pojavom digitalnog snimanja filmova, razlika između specijalnih efekata i vizuelnih efekata je porasla, a vizuelni se odnose na digitalnu postprodukciju<ref>{{Cite book|title=Video Production Discipline and Techniques |last=Gross|first=Lynne S.|last2=Foust|first2=James C.|last3=Burrows|first3=Thomas D.|id=ISBN 978-0-07-293548-06 |publisher=McGraw Hill |year=2005|edition=9th |page=G11}}</ref>, dok se „specijalni efekti” odnose na mehaničke i optičke efekte. Mehanički efekti (koji se nazivaju i praktični efekti ili fizički efekti) obično se postižu tokom snimanja žive akcije. To uključuje korištenje mehaniziranih pozorišnih rekvizita, krajolika, maketa, animatronike, [[pirotehnika|pirotehnike]] i atmosferskih efekata: stvaranje vetra, kiše, magle, snega, oblaka, itd. Automobil koji se čini da vozi sam i raznosi zgradu su primeri mehaničkih efekata. Mehanički efekti su često uključeni u scenografiju i šminku. Na primer, set može biti izgrađen sa vratima ili zidovima koji se raspadaju kako bi se poboljšala scena borbe ili šminka veštačkog lica može se koristiti kako bi glumac izgledao kao neljudsko biće.

Optički efekti (koji se nazivaju i fotografski efekti) su tehnika pomoću koje se slike ili sekvence filma stvaraju fotografski, bilo „u kameri” pomoću višestruke izloženosti, složenih snimaka, ili [[Schüfftan proces|Šeftanovog procesa]],<ref>{{Cite book|last=Pinteau|first=Pascal|others= Hirsch, Laurel | title=Special Effects: An Oral History – Interviews with 37 Masters Spanning 100 Years | publisher=[[Harry N. Abrams, Inc.]] |year=2005 | id=ISBN 978-0-8109-5591-12}}</ref> ili u postprodukciji pomoću [[optički pisač|optičkih pisača]]. Optički efekat može se koristiti da se postave glumci ili setovi nasuprot različitih pozadina.

Godine 1856, [[Oscar Gustave Rejlander|Oskar Gustave Rejlander]] stvorio je prve „trik fotografije” na svetu kombinovanjem različitih delova od 30 negativa u jednu sliku. Godine 1895, Alfred Klark stvorio je ono što se obično prihvata kao prvi specijalni efekat ikada napravljen za pokretne slike. Dok je snimao scenu obezglavljivanja [[Мери Стјуарт|Marije, kraljice Škotske]], Klark je nagovorio glumca da se popne na stratište u Marijinoj odeći. Dok je dželat dizao sekiru iznad glave, Klarke je zaustavio kameru, i naredio je svim glumcima da se ne pokreću, a zatim je glumica koja je igrala Mariju napustila set. On je stavio lutku umesto Marije na mesto egzekucije, ponovo pokrenuo snimanje, i dozvolio dželatu da spusti sekiru, i odseče glavu lutke. „Takve tehnike ... ostale su srce snimanja specijalnih efekata za naredne vekove.”<ref>Rickitt, 10.[[Richard Rickitt]]: ''Special Effects: The History and Technique'', [[Billboard Books]]; 2nd edition, 2007;. {{page|year=|id=ISBN 978-0-8230-8408-61|pages=}}</ref> Ne samo da je to bila prva upotreba trikova u filmu, to je bila prva vrsta fotografskih trikova koja je bila moguća samo u filmu, poznata kao „stop trik”.

* {{Cite book|ref=harv|last=Pinteau|first=Pascal|others= Hirsch, Laurel | title=Special Effects: An Oral History – Interviews with 37 Masters Spanning 100 Years | publisher=[[Harry N. Abrams, Inc.]] |year=2005 | id=ISBN 978-0-8109-5591-12}}

* {{Cite book|ref=harv|title=Video Production Discipline and Techniques |last=Gross|first=Lynne S.|last2=Foust|first2=James C.|last3=Burrows|first3=Thomas D.|id=ISBN 978-0-07-293548-06 |publisher=McGraw Hill |year=2005|edition=9th |page=G11}}

* [[Richard Rickitt]]: ''Special Effects: The History and Technique'', [[Billboard Books]]; 2nd edition, . {{page|year=2007|id=ISBN 978-0-8230-8408-61}}

* The Art and Science of Digital Compositing. {{page|year=|id=ISBN 978-0-12-133960-29}}

* {{Cite book|ref=harv|first=Shilo T.|last=McClean| title=Digital Storytelling: The Narrative Power of Visual Effects in Film |year=2007 | publisher=[[The MIT Press]] | id=ISBN 978-0-262-13465-91}}

* [[Mark Cotta Vaz]]; [[Craig Barron]]: ''The Invisible Art: The Legends of Movie Matte Painting'', Chronicle Books, . {{page|year=2004|id=ISBN 978-0-8118-4515-X1}}