Хајдук Вељко — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Преусмери|Вељко Петровић (хајдук)|другу особу|Вељко Петровић}}
{{Биографија
| име
| презиме
| слика
| опис_слике
| дан_рођења
| месец_рођења
| година_рођења
| место_рођења
| држава_рођења
| дан_смрти = 20.
| месец_смрти = јул
Ред 15:
| место_смрти = [[Неготин]]
| држава_смрти = [[Османско царство]], данас [[Србија]]
| женски_пол
}}
Ред 21:
== Биографија ==
Вељко Петровић је рођен у селу [[Леновац|Леновцу]], код [[Зајечар]]а, у богатој породици Петра Петровића, кога су звали „Сирењар“, због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у [[Видин]] код великог одметника, бившег [[јањичари|јањичара]] [[Осман Пазваноглу|Пазваноглуа]]. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је [[хајдуци|хајдук]] у чети [[Станоје Главаш|Станоја Главаша]], да би затим пришао старешини [[Смедеревска нахија|Смедеревске нахије]], војводи [[Душан Вулићевић Ђуша|Душану Вулићевићу Ђуши]]. Када војвода Ђуша тражи од Станоја храброг и поверљивог човека, Станоје није имао бољег избора до Вељка. Од 1804. учествовао је у Устанку у чети са Главашем, а после са [[Душан Вулићевић|Душаном]] и [[Вујица Вулићевић|Вујицом Вулићевићем]]. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за [[Београд]] (1806), на чијим се шанчевима храбро борио. Године
Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увек хајдук, Вељко није био много дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. године одликован је златним руским орденом за храброст.
Ред 27:
[[Датотека:Smrt Hajduk-Veljka.jpg|мини|200п|„Хајдук Вељко на топу“, слика [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стевана Тодоровића]]]]
[[Датотека:Hajduk Veljko Petrovic.jpg|мини|лево|140п|Вељко Петровић, литографија [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]]]]
Нарочито се истакао у бици на [[Варварин]]у, где је био рањен у леву руку и због тога остао мало сакат. Године
Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало код села Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули са далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући у неготинске шанчеве да их брани.
Ред 47:
Женио се два пута. Прва жена је била Марија, најмлађа сестра по мајци Станоја Главаша, али она није могла поднети хајдучки живот Вељков па се разиђоше. Друга његова жена, [[Чучук Стана]], била му је нарочито мила. За њу се везују многе приче укључујући и оне да се са Вељком тукла против Турака, бранила Неготин и да је чак четири ране у тим борбама задобила. После његове смрти удала се за другог чувеног јунака, грчког капетана [[капетан Јоргаћ|Јоргаћа]]. Врло живу Вељкову биографију написао је [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] (Скупљени историјски и етнографски списи, И, 225—238).
Са Маријом је имао сина Радована, а данас потомци хајдук Вељка живе између осталог и у селу Дубона и презивају се Хајдук-Вељковићи.{{чињеница|
== Народ о Хајдук Вељку ==
[[Датотека:Hajduk Veljkova barutana, prednja strana.jpg|
Хајдук Вељко је још за свог живота, а поготово после јуначке погибије слављен и опеван, али је увек наглашаван и његов хајдучки и бећарски дух. Најпознатије песме о њему су
* ''[[:s:Расло ми је бадем дрво|Расло ми је бадем дрво]]''
Ред 74:
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Hajduk-Veljko}}
* [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:403984-Putevima-Hajduk-Veljka-Petrovica Путевима Хајдук Вељка Петровића („Вечерње новости“, 2. новембар 2012)]
* [http://avtorski.pogled.info/article/41933/Balgari-uchastnitsi-v-osvobozhdenieto-na-Sarbiya-i-Gartsiya Пламен Павлов. Българи - участници в освобождението на Сърбия и Гърция] {{bg}}
| |||