Хајдук Вељко — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Преусмери|Вељко Петровић (хајдук)|другу особу|Вељко Петровић}}
{{Биографија
| име = Вељко
| презиме = Петровић
| слика = Veljko Petrović.jpg
| опис_слике = Хајдук Вељко, слика [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]] из 1853.
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1780.
| место_рођења = [[Леновац]], код [[Зајечар]]а
| држава_рођења = [[Османско царство]], данас [[Србија]]
| дан_смрти = 20.
| месец_смрти = јул
Ред 15:
| место_смрти = [[Неготин]]
| држава_смрти = [[Османско царство]], данас [[Србија]]
| женски_пол =
}}
 
Ред 21:
 
== Биографија ==
Вељко Петровић је рођен у селу [[Леновац|Леновцу]], код [[Зајечар]]а, у богатој породици Петра Петровића, кога су звали „Сирењар“, због мноштва стоке које је поседовао и сира што је продавао. У младости је Вељко Петровић био чобан и слуга. Са своје 22 године, као младић је реаговао када су два Турчина напала његову сестру. На мах их је убио и одмах се одметнуо у хајдуке. Прво је ишао у [[Видин]] код великог одметника, бившег [[јањичари|јањичара]] [[Осман Пазваноглу|Пазваноглуа]]. Међутим и ту долази до изражаја његова прека нарав када убија два Пазванџијина момка и бежи. Од 1803. године био је [[хајдуци|хајдук]] у чети [[Станоје Главаш|Станоја Главаша]], да би затим пришао старешини [[Смедеревска нахија|Смедеревске нахије]], војводи [[Душан Вулићевић Ђуша|Душану Вулићевићу Ђуши]]. Када војвода Ђуша тражи од Станоја храброг и поверљивог човека, Станоје није имао бољег избора до Вељка. Од 1804. учествовао је у Устанку у чети са Главашем, а после са [[Душан Вулићевић|Душаном]] и [[Вујица Вулићевић|Вујицом Вулићевићем]]. Својеглавост Вељкова је утицала на то да у времена ратна не буде послушан ни Вујици, а потом ни Карађорђу. Са Вулићевићем се борио за [[Београд]] (1806), на чијим се шанчевима храбро борио. Године [[1807]]., постао је [[буљукбаша|буљубаша]]<ref>"Правда", Београд 1933. године</ref> и добио дозволу од [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјета]] да побуни [[Криви Вир]] и [[Црна Река (Трговиште)|Црну Реку]]. Године [[1809]]., Вељко је бранио Бању од [[Турци|Турака]].
 
Лична његова храброст била је изванредна, и ради ње он је брзо постао разглашен на све стране. Прек и увек хајдук, Вељко није био много дисциплинован, и Совјет је имао с њим чешће неприлика. 1810. године одликован је златним руским орденом за храброст.
Ред 27:
[[Датотека:Smrt Hajduk-Veljka.jpg|мини|200п|„Хајдук Вељко на топу“, слика [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стевана Тодоровића]]]]
[[Датотека:Hajduk Veljko Petrovic.jpg|мини|лево|140п|Вељко Петровић, литографија [[Анастас Јовановић|Анастаса Јовановића]]]]
Нарочито се истакао у бици на [[Варварин]]у, где је био рањен у леву руку и због тога остао мало сакат. Године [[1811]]., постао је крајински [[војвода]] и упућен је у [[Неготин]], на [[Тимочка Крајина|Крајину]].
 
Судбоносне 1813. неколико турских коњаника га је напало код села Буковча, где их је Вељко разбио. Турци су затим кренули са далеко јачим снагама, па се Вељко морао повући у неготинске шанчеве да их брани.
Ред 47:
Женио се два пута. Прва жена је била Марија, најмлађа сестра по мајци Станоја Главаша, али она није могла поднети хајдучки живот Вељков па се разиђоше. Друга његова жена, [[Чучук Стана]], била му је нарочито мила. За њу се везују многе приче укључујући и оне да се са Вељком тукла против Турака, бранила Неготин и да је чак четири ране у тим борбама задобила. После његове смрти удала се за другог чувеног јунака, грчког капетана [[капетан Јоргаћ|Јоргаћа]]. Врло живу Вељкову биографију написао је [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] (Скупљени историјски и етнографски списи, И, 225—238).
 
Са Маријом је имао сина Радована, а данас потомци хајдук Вељка живе између осталог и у селу Дубона и презивају се Хајдук-Вељковићи.{{чињеница| date = 09. 2011. }}
 
== Народ о Хајдук Вељку ==
[[Датотека:Hajduk Veljkova barutana, prednja strana.jpg|220px220п|мини|[[Хајдук Вељкова барутана]] у [[Неготин]]у]]
Хајдук Вељко је још за свог живота, а поготово после јуначке погибије слављен и опеван, али је увек наглашаван и његов хајдучки и бећарски дух. Најпознатије песме о њему су
* ''[[:s:Расло ми је бадем дрво|Расло ми је бадем дрво]]''
Ред 74:
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Hajduk-Veljko}}
 
* [http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:403984-Putevima-Hajduk-Veljka-Petrovica Путевима Хајдук Вељка Петровића („Вечерње новости“, 2. новембар 2012)]
* [http://avtorski.pogled.info/article/41933/Balgari-uchastnitsi-v-osvobozhdenieto-na-Sarbiya-i-Gartsiya Пламен Павлов. Българи - участници в освобождението на Сърбия и Гърция] {{bg}}