Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (ciscenje mrtvih referenci)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Датотека:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п|Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]]
[[Датотека:Rudarska lampa iz srednjovjekovnog Brskova.png|десно|мини|200п|Средњовјековна рударска лампа из Брскова]]
'''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[историја Србије у средњем веку|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османско царство|Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]]. О Брскову је писао и [[Иван Јастребов]]. <ref>{{Cite book|last= Јастребов |first= Иван |authorlink= |coauthorsothers= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 52., 53. |year= 2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>.
 
== Одређена аутономија Саса ==
== Тврђава и ковница новца ==
{{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}}
У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километараkm источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
 
==Литература==
* Група аутора: [[Историјски лексикон Црне Горе]], књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
* Срђан Катић, Татјана Катић: Неколико докумената о руднику Брсково у 16. веку, Мешовита грађа (Miscellanea) 35 (2014) 19-31.
 
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20160304205232/http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар]
* [https://web.archive.org/web/20150610201748/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2190_1.jpg Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина , у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)]
 
== Види још ==
* [[Стефан Урош I]]
* [[Брсково (Мојковац)]]
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20160304205232/http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар]
* [https://web.archive.org/web/20150610201748/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2190_1.jpg Помињање Брскова у повељи краља Стефана Уроша II Милутина , у вези са слободом трговине за дубровачке трговце (око 1283)]
 
[[Категорија:Тргови и насеља средњовековне Србије]]
1.572.075

измена